18.07.2012.

PLES PLANETA U ZORU

Polovinom jula se desio takav raspored planeta na jutarnjem nebu da su se Venera i Jupiter nagurali u prostoru koji zauzimaju Hijade. Na donjoj slici se vidi da su to dve najsjajnije zvezde sa desne strane, i to Venera dole a Jupiter gore. Iznad njih se nalaze Vlašići i to daje posebnu celinu u kompozicionom smislu.
Kad smo već kod Hijada, to je najveće razvejano jato koje možemo videti na nebu, zajedno sa Vlašićima čine dva velika impresivna jata u sazvežđu Bika (Taurus).
Vlašiće ćete najlakše prepoznati kao malu gomilicu sitnih zvezda koja nekako detinjasto podseća na Velikog Medveda. Hijade (ovde su u prostoru između Jupitera i Venere) predstavljaju ugao od nekih tridesetak stepeni okrenut udesno. Najsjajnija zvezda u Hijadama je Aldebaran, crveno oko džinovskog Bika po tradiciji. Reč je o zvezdi nešto sjajnijoj od prve magnitude koja ima za sada otkrivenih pet pratioca.

Struktura cirusa koja se proteže od centra ka gornjem levom uglu ide poprečno u odnosu na oblake koji su na manjoj visini. Možda se radi o jet stream fenomenu.

Sve je snimljeno eosom 20D i 18-55IS objektivom na f5.6, 30sec i ISO1600. Dva horizontalna snimka su spojena u panoramu. Treba navesti da je zora tek počela da rudi pa je trebalo malo otvoriti blendu da bi se nešto dobilo.


Snimci su poređani hronološki. U suštini, kod zore je karakteristično da se svetlosni uslovi menjaju ne iz minuta već iz sekunde u sekundu. Zato je sledeći snimak malo više eksponiran - EXIF je isti.




Doduše, to je u obradi dobilo malo drugačiji ton. Zato je sledeća slika imala 20sec ekspoziciju i blendu 7.1 (iso je ostao 1600).


Zadnji snimak je spušten na ISO800, f8 i 20sec. Pritom se radilo o razlici od nekih 15 minuta od momenta snimanja prve fotke.



Mislim da to može samo orijentaciono da vam dočara brzu promenu svetlosnih uslova, ali da pomognem: između prve i zadnje fotke razlika u blendama je duplo (f5.6 prem f8.0) a toliko je i u ISO vrednosti (1600:800). Što se tiče vremena izlaganja (30:20sec) ispada da je ukupan intenzitet svetlosti izmenjen nešto iznad tri ipo puta za 15 minuta.
Impresivno, zar ne?

10.07.2012.

NISKO JATO

Ako imate neki objekat koji se nalazi na maloj visini onda se svi problemi sa kojima se susrećete uvećavaju više puta. Jedan od egzotičnijih je disperzija; pojava da se sjajnije zvezde raspadaju na crvenu i plavu komponentu i tako podsećaju na hromatsku aberaciju. Međutim, to je samo manji problem od postojećih...

U suštini se rezolucija smanjuje sa smanjivanjem visine. Što bliže idemo horizontu veći put svetlost prevaljuje kroz slojeve atmosfere i time se naravno upropaštava minimalni prečnik koji je moguće registrovati.
Takođe se boje pomeraju u pravcu crvene strane spektra a i ceo taj deo Mlečnog Puta je poznat po pomeranju ka crvenom delu spektra usled apsorpcije plave od strane unutargalaktičke prašine tako da... Realne boje je prosto nemoguće zamisliti.

Zvezda koja je centralni objekt u kadru je smeštena u Škorpiji i blista magnitudom od 3.3mag. Neposredno pored nje je zbijeno jato NGC6441 koje je poprilično veliko, sa sjajnim centrom koji se razlikuje od periferije. Takođe je upadljivo pravilno kružnog oblika što, doduše, krasi skoro sva zbijena jata. Otkrio je Dunlop James, za promenu - nije ni Messier ni Herschell.


Još jedna činjenica upada u oči (zapravo je gore nabrojana) - smanjivanje rezolucije. Ovo je dosta različito od zbijenih jata koja su bliže zenitu. Setite se samo M13 ili M3. Međutim, ovde se pojedinačne zvezde u jezgru jedva razlučuju, premda je na periferiji to lakši slučaj. U poređenju sa činjenicom da su danas otkrivene i praćene ni manje ni više nego 46 promenljivih koje spadaju u RR-Lyrae ovo i nije nešto blistav rezultat.

Međutim, najveća visina dotičnog objekta je iznosila okruglo devet stepeni u tranzitu. Onda vam je jasno koliko je zapravo rezultat dobar.

Upotrebljeno je 25 snimka po 30sec na ISO1600, obrađivano u Irisu i PS CS3. Kad se uzme u obzir gradijent i sve ostalo - zadovoljan sam rezultatom.