10.01.2011.

M1 PO PRVI PUT

Jedna od bitnijih stavki u astrofotografiji je stabilnost atmosfere. Krucijalna važnost se vidi kod snimanja planeta i Meseca, odnosno kad se koriste velika uvećanja. Međutim i u deep sky fotografiji stabilnost (seeing) igra bitnu ulogu jer determiniše ugaonu rezoluciju, tj uglovni prečnik najmanjeg detalja kog je moguće detektovati. Najstabilniji atmosferski uslovi mogu rezultovati prečnikom od 0.4" mada se u uobičajenim uslovima sa mnogo termičke i jet-stream turbulencije uspehom smatra i 1.0".
Prečnik magline M1 je 6x4', odnosno oko 300x veći.



Efekti nestabilne atmosfere se najbolje vide po nemogućnosti postizanja oštrog fokusa. Zvezde su ovde malo punije...
Za ovu sliku je upotreljeno 19 RAW fotosa po 30sec, ISO1600. Obzirom da je to crop 100% dole je i originalna veličina, samo smanjena za web.

05.01.2011.

OTKRIĆE?! KAKO DA NE

Kad se samo setim, dođe mi da puknem od smeha. Da sam pesimista pukao bih od muke.
Plan te večeri je bio da snimim NGC6746 (zbijeno jato) pored koga se nalazi planetarna nebula PK 36- 1.1 magnitude 13.2. Jato sam lako našao (bar se nadam, ne liči preterano po mapama ali još manje liči na susedno NGC6760 sa kojim mogu da ga pomešam) ali od nebule ni traga.
Međutim, prilikom oduzimanja flat frejma plavičasta nebula je iskočila:



Pitanje je šta sam snimio jer po mapama ovo ne liči preterano ni na NGC6749 ni na PK 36- 1.1, bar po rasporedu sjajnih zvezda. A u tom delu M.puta nema mnogo zbijenih jata i oko njih planetarnih!
Crop 100%:



Nakon raznih nagađanja (prašina na senzoru, jato jeste NGC6749, jato nije NGC6749, pa onda jato je nebitno a planetarna je PK036-013, itd) javio se moj drug Laci koji me redovno vadi iz ovakvih situacija.
Celo vidno polje je oko 10 stepeni južnije od onog koje sam planirao da uhvatim. Zato planetarna nebula nije iskočila u očekivanom gornjem desnom uglu već levo. I naravno, nije reč o jatu NGC6749 ni o planetarnoj PK36 1.1; već o jatu NGC6712 i planetarnoj maglini IC1295.
A već sam hteo da objavim otkriće planetarne... :-)

GUSKE U ŠTITU...

...to bi bio najprostiji i najkraći opis. Jato M11 je locirano u sazvežđu Scutum (Štit) i predstavlja idealnu metu za mali teleskop ili dvogled. Sa svojih 500 članica ispod 14mag, odnosno ukupno 2900 zvezda, klaster M11 svoj drugi naziv (jato divljih gusaka) duguje rasporedu nekoliko najsjajnijih članica. Sve u svemu, uz malo mašte izgleda kao mali trougao. Prečnik jata je solidnih 14 minuta.



100% crop i resapmle 1:1.2, 33x20sec, ISO800, teleskop 150/750. Ovde vidite crop bez obrade, samo levels su podešeni nakon dobijanja finalnog stacka. Sam teleskop newtonian f5 nije biser po pitanju ravnog polja (naročito bez koma korektora) ali cela slika ipak zaslužuje da se ovde pojavi:

M31 TELEOBJEKTIVOM

Oni malo bolje upućeni u astrofotografju znaju da su teleobjektivi nezaobilazan deo opreme. Uobičajeno je da za šire polje snimanja koristite 200-300mm objektive, to je daleko prostije nego raditi mozaik teleskopskih fotosa. Rezolucija i kvalitet tih slika često nije ni približan teleskopima jeftinije kategorije ali dobar objektiv uvek može da bude od pomoći u astrofotografiji.





Dve verzije M31 su snimljene prajm-objektivom Pentacon 200, 20x30sec ISO1600 f5.0 + 10x30sec ISO800 f5.6. Slike se razlikuju samo po obradi tj graypoint, nisam mogao da se odlučim pa stavljam obe. Ne računajući hromatsku aberaciju koja u spoljnoj trećini baš smeta, staklo je položilo test. Doduše, ne s najboljom ocenom ali je za pohvalu ravno polje do ruba.

JATA PO KOČIJAŠU

Objektiv od 200mm je idealan za widefield fotose jer toliko polje ne može da obuhvati nijedan apo-refraktor, sa ko zna kojim reducerom. Ovde vidite u punoj rezoluciji (jedino kompresovano za web) oblast koja sadrži M38, M36; NGC1907, 1893, 1931.



Sledeći fotos je kompozit od 9x30sec na ISO800 i 10x30sec ISO1600, sa 10 darkova. U centru vidnog polja su najsjajnije zvezde imale pink rub koji je u obradi uklonjen. Na perifernoj trećini su sjajnije zvezde dobile plavi oreol koji nisam rešio... Obeleženi objekti u manjoj rezoluciji:

VLAŠIĆI by PENTACON & HELIOS

Evo mini-testa objektiva koji mi je skoro dopao šaka: pentacon 200 f4. Već duže vreme sam planirao da nabavim neki objektiv koji bi pokrio rupu između 58mm i 750mm žižne daljine. U obzir dolaze, naravno, samo prajmovi: Canonom 80-200 4.5-5.6 uopšte nisam zadovoljan. Dobre rezultate (kao i svaki zum) daje samo na uskom području, rekao bih oko 80mm.
Na 200mm zvezde se jednostavno ne mogu dovesti u pin-point stanje, bilo koji f odnos da se stavi. Dodatan problem predstavlja i činjenica da je zum, pa moram da ga zalepim selotejpom da ne menja zum u toku večeri...

Daklem.
Ovaj objektiv me izašao nešto preko 30e. Uzevši u obzir da ima i bafling i multicoating (!) trebalo bi da je bolji. Prvo što sam primetio je da ima prilično ravno polje i da zvezde pri uglovima nisu krompirići. Drugo se primećuje: mnoooogo hromatske aberacije, koliko god da ga navrnem - i na 5, i na f8 sve je isto. Velike zvezde su bile... recimo pink boje.
Dole imate 10x30sec ISO800, bez kropa, samo resize za web.



Sve u svemu, za te pare je odličan. Malo nervira po danu što je maunelno staklo ali je bar jeftin.
Sledeći fotos je 9x30sec ISO1600. Obratite pažnju da nije izvučeno više detalja u odnosu na prethodnu (koja je na duplo manjem ISO) i da zvezde generalno imaju prepržene regione. Gornja je na f5.6 a ova dole na f5.0.
Mislim da ima vajde od ovakvog objektiva montiranog piggyback.
Da, večeras je atmosfera bila katastrofalno nestabilna. Sat vremena nakon snimanja je raspalila kiša.



Na kraju imate sliku Vlašića kroz Helios44 odnosno 58mm objektiv na f5.0, čisto radi poređenja. Sklopljeno je 10x1min na ISO1600, Iris, PS: