TEŠKA OBRADA MARSA
Te noći transparencija je bila smanjena, reklo bi se odlična za planete. Kad je transparencija smanjena to vrlo često ide udruženo sa atmosferskom stabilnošću od malih do velikih visina. Nažalost, to večeras nije bio slučaj. Jet streams na oko 10-12km su efikasno brisali sve planetarne detalje. U momentu kad kroz ohlađen 150/750 i 10mm + 2x barlow ne raspoznajem nikakve detalje na Marsu - to znači da vreme jednostavno nije naklonjeno planetama.
Ali astronomija za mene uvek predstavlja nešto više od običnog izazova. Ako snimim dovoljno dug klip i imam dovoljno oštrih sličica za stakiranje možda i uspem da preskočim brljotine atmosfere? Da, trebalo bi. I tako ja dobijem nekoliko klipova od kojih je odabran onaj poslednji sa 1900 frejmova. Jedina stvar u koju sam siguran je da je taj klip najbolje pogodio fokus.
Align u Registaxu je stavljen na local contrast, lowest quality na 30; stakirano na laplace 2. Tako sam dobio lepu sličicu koja je svim slajderima oterana skroz udesno...
Sad vidite da zadatak sređivanja ovakvog TIFF-a uopšte nije lak. Za početak u Photoshopu su sređivane stvari poput šuma - reduce noise, median, blur. Nakon toga je trebalo izvući obrisane planetarne detalje ovim redosledom: curves; levels; destaurate. Tako nekoliko puta. Na kraju je izašlo nešto poput ovoga:
Ako u MarsPrewieveru proverimo da li smo Photoshop i ja halucinirali oko vidljivih detalja vidi se da nismo. Zapravo ja sam oduševljen što se uopšte može nešto od detalja iz skoro ravne, median i blur tretirane slike izvući! To samo govori da je u toku obrade TIFF sačuvao informacije koje su preživele i filtere i curves...
Ako se podsetimo da je ovde prečnik Marsa 11.2sec onda centralna horizontalna struktura (Sinus Sabaeus, horizontalna tamna pruga) predstavlja negde oko 0.7 arcsec što je teorijska granica rezolucije mog 150/750.
A bio sam nezadovoljan atmosferom!
Ali astronomija za mene uvek predstavlja nešto više od običnog izazova. Ako snimim dovoljno dug klip i imam dovoljno oštrih sličica za stakiranje možda i uspem da preskočim brljotine atmosfere? Da, trebalo bi. I tako ja dobijem nekoliko klipova od kojih je odabran onaj poslednji sa 1900 frejmova. Jedina stvar u koju sam siguran je da je taj klip najbolje pogodio fokus.
Align u Registaxu je stavljen na local contrast, lowest quality na 30; stakirano na laplace 2. Tako sam dobio lepu sličicu koja je svim slajderima oterana skroz udesno...
Sad vidite da zadatak sređivanja ovakvog TIFF-a uopšte nije lak. Za početak u Photoshopu su sređivane stvari poput šuma - reduce noise, median, blur. Nakon toga je trebalo izvući obrisane planetarne detalje ovim redosledom: curves; levels; destaurate. Tako nekoliko puta. Na kraju je izašlo nešto poput ovoga:
Ako u MarsPrewieveru proverimo da li smo Photoshop i ja halucinirali oko vidljivih detalja vidi se da nismo. Zapravo ja sam oduševljen što se uopšte može nešto od detalja iz skoro ravne, median i blur tretirane slike izvući! To samo govori da je u toku obrade TIFF sačuvao informacije koje su preživele i filtere i curves...
Ako se podsetimo da je ovde prečnik Marsa 11.2sec onda centralna horizontalna struktura (Sinus Sabaeus, horizontalna tamna pruga) predstavlja negde oko 0.7 arcsec što je teorijska granica rezolucije mog 150/750.
A bio sam nezadovoljan atmosferom!
Коментари
Постави коментар