14.09.2009.

OŠTRA ATMOSFERA...

... je pogodna za planete. Teleskop je propisno ohlađen (što nije uvek slučaj kad se gleda kroz rupe u oblacima) i mislim da sam imao sreće. Glavni problem je fokuser koji se vrlo lako pomeri kad krenem da snimam, a i sam aparat dodatno radi svoj autofokus pa po pravilu promaši. Od nekoliko klipova odabrana su dva i prvu sliku mogu da okarakterišem kao blago promašen fokus. Satelit koji je najsjajniji je preeksponiran i zato ima nerealno veliki prečnik.
Teleskop 130/900, Canon 560, plossl 10 + 4x optički.

Sledeći klip koji sam snimio nisam verovao koliko može da bude oštar u datim uslovima. To je moja najbolja slika Jupitera do sada, uzimajući u obzir razne limitirajuće parametre mislim da je dosta dobro ispala. Jedina razlika u odnosnu na prethodne postavke je dodatni 3x optički za koji mi je rečeno da obavezno kvari sliku. Ispalo je mnogo bolje od prethodne a objašnjenje je da sam imao dosta sreće ne samo sa atmosferom već pre sveka sa fokuserom.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/-qxI0C9kHLuV6zqftV0CTg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Obe slike su nakon Registaxa prošle kroz Photoshop a namerno nisam skinuo šum do kraja da ne bih narušio strukturu oblaka. Svaku oštrinu sa ovakvom opremom treba tretirati sa dužnim poštovanjem, makar to bio i šum.

Нема коментара:

Постави коментар