ABELL 779
Njegova biografija nije sama po sebi spektakularna, iako je puna interesantnih detalja. Na primer, roditelji su mu se razveli kad je imao šest godina. Deda po majci je pisao vestern priče i usadio mu je potrebu za avanturizumom, dok mu je otac usadio želju za naukom - vodio ga je u planetarijume i muzeje. Odmah nakon zarvšetka srednje škole (1945) otišao je u vojsku gde je, posle rezultata testova, bilo jasno da može da bira između mesta pilota, navigatora ili nišandžije. Međutim, završetak rata je doveo do pada potrebe za tim kadrom, pa je otišao u Japan i služio kao meteorolog.
Nakon vojske upisao je u Kaliforniji studije fizike, prebacio se na astronomiju, diplomirao, kasnije doktorirao. Već kao postdiplomac je radio na Palomaru u sklopu projekta pretrage neba (POSS), gde su svi videli njegovu osobinu opsesivnog rada. Upravo ta opsesivnost je pomogla da, u sklopu svoje doktorske disertacije, priloži i katalog galaktičkih jata severnog neba - tačno 2712 njih. Oduvek je važilo da većina ljudi svoje doktorske disertacije napiše prosečno dobro do ofrlje; neki kao kod nas plate da im prepišu odnekud; samo retki perfekcionisti imaju sreću da njihova disertacija bude zlatni standard u navedenoj oblasti i da dugo vremena služi kao referenca. Ovde je reč upravo o zadnjem slučaju.
Njegovo ime je, naravno, George Abell a katalog se vrlo jednostavno zove po njemu. Ima i još jedan katalog - planetarnih maglina konkretno, kao svojevrsnog škarta prilikom pravljenja galaktičkog kataloga. Te magline nisu bile deo disertacije, svako drugi bi ih na njegovom mestu odbacio ali ne i Abell... Dok su sa jedne strane svi astronomi zaposleni na opservatoriji pretraživali ploče celog neba, sistematizujući pronađene objekte, on je sa druge strane pretraživao isto tako celo nebo, mada potpuno sam; u potrazi za pomenutim jatima udaljenih galaksija. Ponekad je imao pomoć Wilson-a koji mu je odvajao interesantne ploče koje je Abell kasnije pomno pretraživao, ali je najčešće radio sam. Društvo mu je pravila samo lupa sa uvećanjem 3.5x.
Slobodno možemo da kažemo da su najveće strukture u vidljivom Univerzumu nama danas poznate upravo ta galaktička jata: ogromne grupe od više stotina ili hiljada galaksija, malih i velikih. Najbliža su Virgo, Fornax, Hercules i Coma jato gde možemo bez većih problema da studiramo njihovu strukturu, obzirom da su, kao što je gore pomenuto, blizu. A kad smo već kod strukture, ona je interesantna: negde oko 10% mase celog jata čini medijum poznat kao ICM ("unutarklasterski medijum", "medijum unutar jata"), a to je zapravo vrela plazma sastavljena iz jonizovanog vodonika i helijuma. Ima, doduše, i galaksija sa velikim sadržajem metala u ICM medijumu koji je ponekad veći od metaličnosti Sunca (Centaurus jato npr) ali je to retkost. Takođe očigledno je da najveći deo mase jata odlazi na tamnu materiju.
Dakle, maksimalno uprošćeno: jata galaksija su oblaci ICM medijuma i tamne materije u kojima plove galaksije. Masa ICM i tamne materije je 99% mase jata; nama vidljiva komponenta (galaksije sa zvezdama, prašinom i gasovima) je samo 1%. Mislite o tome kad pogledate fotografiju nekog galaktičkog jata.
Krstarenje kroz Abell katalog nije prosto kao kroz Messier ili NGC katalog. Ovde se sve vrti oko opisa i klasifikacija raznih parametara, tako da iz samog kataloga zainteresovani naučnik može mnogo toga da sazna, bez da ikad u životu i vidi fotografiju nekog jata iz kataloga. Kokretno, prvi parametar koji se u katalogu navodi je bogatstvo ("richness") jata i sadrži šest kategorija. Prva kategorija recimo, nulta, sadrži 30-50 prebrojanih galaksija a zadnja (5) preko 300. Druga kategorija je kompaktnost (ja bih preveo i kao zbijenost) i najmanje 50 galaksija mora biti skoncentrisano unutar sfere koja se označava kao Abelov radijus. Prečnik te sfere varira i određuje se po formuli 1.72/z u uglovnim minutima. Razume se da je z crveni pomak jata. Za distancu od, npr 300-400 miliona svetlosnih godina ova formula daje širinu jata od 1.2 stepena za kombinaciju eosa i 150/750 reflektora; dakle to je snimak koji obuhvata jedno 2/3 kadra.
Sledeći parametar u katalogu je distanca između nas i jata. U principu ovde se uzima da su svi Abell objekti definisani crvenim pomakom između 0.02 i 0.2 što daje distance 85-850 megaparseka. Pardon, moja greška što koristim ovu prevaziđenu mernu jedinicu za prostor; pomnožite ovo sa 3.26 i dobićete svetlosne godine. Dakle, distanca se do ovih objekata u Abell-ovo vreme jako teško određivala (a ni danas nije mnogo bolje) tako da su svi objekti podeljeni u sedam grupa po magnitudi. Ovde dolazi do izražaja njegov genije: gleda se magnituda jedne desetine članica jata i to se sabira. Naravno, gleda se 10% najsjajnijih članica. Magnitude koje su izlistane u ovim kategorija variraju između 13.3mag i ispod 18mag. Zadnji parametar kataloga su galaktičke koordinate.
Ono o čemu je ovde reč je galaktičko jato Abell 779 mada je to istorijski naziv; odnosno danas se češće označava kao ACO 779. Najveća tamošnja galaksija, na neki način prestonica jata, je NGC2832. Nju je svojevremeno uočio još Herschell, mada je njegov opis Dreyer kasnije pridružio galaksiji NGC2830. Da je u pitanju ipak NGC2832 govori i originalni opis iz 1785. godine: "Prilično sjajna, prilično velika, malo izdužena, nepravilnog oblika, mnogo sjajnija na jednoj strani".
Nema sumnje da se ovde radi o bliskim galaksijama NGC2831-2832. Gigantska eliptična je NGC2832 a manja ima jezgro koje je od nje udaljeno svega 0.4 minuta (u praksi to je jedan Jupiterov disk). Ovaj par je poznat i kao Arp 315. Galaksija za koju je Dreyer mislio da je NGC2832 je zapravo 2830, poprečni disk udaljen 1.2 minuta, verovatno je u pitanju spiralna galaksija. U praksi vizuelni posmatrači vide NGC2832 i 2830, dok im mala mrljica između njih dve (2831) po pravilu zadaje dosta problema. Prečnik najveće je oko 190 hiljada svetlosnih godina a udaljenost do centra ovog jata oko 310 miliona godina - premda se negde navodi i 700 miliona. U astronomiji kao nauci, dakle ne kao hobiju, distance su relativne kategorije i svakako su u drugom planu. Umesto toga više se koriste radijalna brzina odnosno crveni pomak, i oni su za ovo jato 6816 k/sec i 0.023c. Ovo su relativno egzaktne vrednosti koje mogu biti izmerene više puta i tako biti precizne. Ono što ne može biti precizno je tačna udaljenost na osnovu te vrednosti, jer ima tu još gomila komponenti kretanja da se ubaci: kretanje Zemlje oko Sunca, Sunca oko centra Mlečnog Puta, kretanje Mlečnog Puta unutar Lokalnog Jata, pa onda Lokalnog Jata unutar Superjata, pa...
Kad se sve sabere i oduzme, na malo većoj skali distance na osnovu Doplerovog pomaka mogu biti samo približno procenjivane, bez obzira što mi radijalnu brzinu možemo veoma precizno da izmerimo. Šta ako se to jato nama približava npr 500km/sec umesto da se u potpunosti udaljuje? U tom slučaju radijalna brzina će biti sasvim drugačija, mi to ne znamo, samo imamo vrednost udaljavanja od 6816 km/sec. Onda je greška u merenoj distanci 6816/500=7.3%, za toliko je jato dalje od pretpostavljenog. Čekaj, ovo važi za Njutnovu klasicističku mehaniku, kako rastu brzine računa se drugačije... I tako u nedogled, računanje distance može da bude sve samo ne precizno. Zato dobijate samo radijalnu brzinu kod daljih objekata.
1) NGC2832
2) NGC2831
3) NGC2830
Pogled na kompletno jato u 100% rezoluciji; zvezda levo na ivici je gigant Alpha Lynx (Lyncis tačnije, to je genitiv):
Radi se o narandžastom gigantu čija je površina temperature, sudeći po spektroskopu, oko 4150K. Spektralna klasa je K7IIIab, a budući da se radi o razlivenom gigantu sa spoljnim slojem koji nema neku jasnu granicu, procene temperature tog sloja su nešto niže (oko 3900K). Inače sjaj zvezde je 3.13mag i upravo zbog činjenice da ovo sazvežđe ne obiluje sjanijim zvezdama, Bayer se odlučio da svoju oznaku u sazvežđu Lynx dodeli samo ovoj zvezdi. Udaljenost je, inače, 200 svetlosnih godina.
Osim toga, u gornjem delu kadra se nalazi i kvazar J091830.41+334824.4 magnitude 21.7mag, ali to je prilično iznad mogućnosti moje opreme. Može se snimiti reflektorom od 12 inča bez ikakvih problema, samo je potrebno dobro nebo jer će vrlo često fon imati tu magnitudu i onda ništa od registrovanaja. Inače dotični kvazar je udaljen oko 12 milijardi svetlosnih godina - crveni pomak iznosi 3.91.
Galaksije jata Abell 779 se možda malo bolje naziru na monohromatskom snimku, jasno je da mutne mrljice predstavljaju galaksije dok se zvezde ocrtavaju sa puno oštrijim siluetama.
Nakon vojske upisao je u Kaliforniji studije fizike, prebacio se na astronomiju, diplomirao, kasnije doktorirao. Već kao postdiplomac je radio na Palomaru u sklopu projekta pretrage neba (POSS), gde su svi videli njegovu osobinu opsesivnog rada. Upravo ta opsesivnost je pomogla da, u sklopu svoje doktorske disertacije, priloži i katalog galaktičkih jata severnog neba - tačno 2712 njih. Oduvek je važilo da većina ljudi svoje doktorske disertacije napiše prosečno dobro do ofrlje; neki kao kod nas plate da im prepišu odnekud; samo retki perfekcionisti imaju sreću da njihova disertacija bude zlatni standard u navedenoj oblasti i da dugo vremena služi kao referenca. Ovde je reč upravo o zadnjem slučaju.
Njegovo ime je, naravno, George Abell a katalog se vrlo jednostavno zove po njemu. Ima i još jedan katalog - planetarnih maglina konkretno, kao svojevrsnog škarta prilikom pravljenja galaktičkog kataloga. Te magline nisu bile deo disertacije, svako drugi bi ih na njegovom mestu odbacio ali ne i Abell... Dok su sa jedne strane svi astronomi zaposleni na opservatoriji pretraživali ploče celog neba, sistematizujući pronađene objekte, on je sa druge strane pretraživao isto tako celo nebo, mada potpuno sam; u potrazi za pomenutim jatima udaljenih galaksija. Ponekad je imao pomoć Wilson-a koji mu je odvajao interesantne ploče koje je Abell kasnije pomno pretraživao, ali je najčešće radio sam. Društvo mu je pravila samo lupa sa uvećanjem 3.5x.
Slobodno možemo da kažemo da su najveće strukture u vidljivom Univerzumu nama danas poznate upravo ta galaktička jata: ogromne grupe od više stotina ili hiljada galaksija, malih i velikih. Najbliža su Virgo, Fornax, Hercules i Coma jato gde možemo bez većih problema da studiramo njihovu strukturu, obzirom da su, kao što je gore pomenuto, blizu. A kad smo već kod strukture, ona je interesantna: negde oko 10% mase celog jata čini medijum poznat kao ICM ("unutarklasterski medijum", "medijum unutar jata"), a to je zapravo vrela plazma sastavljena iz jonizovanog vodonika i helijuma. Ima, doduše, i galaksija sa velikim sadržajem metala u ICM medijumu koji je ponekad veći od metaličnosti Sunca (Centaurus jato npr) ali je to retkost. Takođe očigledno je da najveći deo mase jata odlazi na tamnu materiju.
Dakle, maksimalno uprošćeno: jata galaksija su oblaci ICM medijuma i tamne materije u kojima plove galaksije. Masa ICM i tamne materije je 99% mase jata; nama vidljiva komponenta (galaksije sa zvezdama, prašinom i gasovima) je samo 1%. Mislite o tome kad pogledate fotografiju nekog galaktičkog jata.
Krstarenje kroz Abell katalog nije prosto kao kroz Messier ili NGC katalog. Ovde se sve vrti oko opisa i klasifikacija raznih parametara, tako da iz samog kataloga zainteresovani naučnik može mnogo toga da sazna, bez da ikad u životu i vidi fotografiju nekog jata iz kataloga. Kokretno, prvi parametar koji se u katalogu navodi je bogatstvo ("richness") jata i sadrži šest kategorija. Prva kategorija recimo, nulta, sadrži 30-50 prebrojanih galaksija a zadnja (5) preko 300. Druga kategorija je kompaktnost (ja bih preveo i kao zbijenost) i najmanje 50 galaksija mora biti skoncentrisano unutar sfere koja se označava kao Abelov radijus. Prečnik te sfere varira i određuje se po formuli 1.72/z u uglovnim minutima. Razume se da je z crveni pomak jata. Za distancu od, npr 300-400 miliona svetlosnih godina ova formula daje širinu jata od 1.2 stepena za kombinaciju eosa i 150/750 reflektora; dakle to je snimak koji obuhvata jedno 2/3 kadra.
Sledeći parametar u katalogu je distanca između nas i jata. U principu ovde se uzima da su svi Abell objekti definisani crvenim pomakom između 0.02 i 0.2 što daje distance 85-850 megaparseka. Pardon, moja greška što koristim ovu prevaziđenu mernu jedinicu za prostor; pomnožite ovo sa 3.26 i dobićete svetlosne godine. Dakle, distanca se do ovih objekata u Abell-ovo vreme jako teško određivala (a ni danas nije mnogo bolje) tako da su svi objekti podeljeni u sedam grupa po magnitudi. Ovde dolazi do izražaja njegov genije: gleda se magnituda jedne desetine članica jata i to se sabira. Naravno, gleda se 10% najsjajnijih članica. Magnitude koje su izlistane u ovim kategorija variraju između 13.3mag i ispod 18mag. Zadnji parametar kataloga su galaktičke koordinate.
Ono o čemu je ovde reč je galaktičko jato Abell 779 mada je to istorijski naziv; odnosno danas se češće označava kao ACO 779. Najveća tamošnja galaksija, na neki način prestonica jata, je NGC2832. Nju je svojevremeno uočio još Herschell, mada je njegov opis Dreyer kasnije pridružio galaksiji NGC2830. Da je u pitanju ipak NGC2832 govori i originalni opis iz 1785. godine: "Prilično sjajna, prilično velika, malo izdužena, nepravilnog oblika, mnogo sjajnija na jednoj strani".
Nema sumnje da se ovde radi o bliskim galaksijama NGC2831-2832. Gigantska eliptična je NGC2832 a manja ima jezgro koje je od nje udaljeno svega 0.4 minuta (u praksi to je jedan Jupiterov disk). Ovaj par je poznat i kao Arp 315. Galaksija za koju je Dreyer mislio da je NGC2832 je zapravo 2830, poprečni disk udaljen 1.2 minuta, verovatno je u pitanju spiralna galaksija. U praksi vizuelni posmatrači vide NGC2832 i 2830, dok im mala mrljica između njih dve (2831) po pravilu zadaje dosta problema. Prečnik najveće je oko 190 hiljada svetlosnih godina a udaljenost do centra ovog jata oko 310 miliona godina - premda se negde navodi i 700 miliona. U astronomiji kao nauci, dakle ne kao hobiju, distance su relativne kategorije i svakako su u drugom planu. Umesto toga više se koriste radijalna brzina odnosno crveni pomak, i oni su za ovo jato 6816 k/sec i 0.023c. Ovo su relativno egzaktne vrednosti koje mogu biti izmerene više puta i tako biti precizne. Ono što ne može biti precizno je tačna udaljenost na osnovu te vrednosti, jer ima tu još gomila komponenti kretanja da se ubaci: kretanje Zemlje oko Sunca, Sunca oko centra Mlečnog Puta, kretanje Mlečnog Puta unutar Lokalnog Jata, pa onda Lokalnog Jata unutar Superjata, pa...
Kad se sve sabere i oduzme, na malo većoj skali distance na osnovu Doplerovog pomaka mogu biti samo približno procenjivane, bez obzira što mi radijalnu brzinu možemo veoma precizno da izmerimo. Šta ako se to jato nama približava npr 500km/sec umesto da se u potpunosti udaljuje? U tom slučaju radijalna brzina će biti sasvim drugačija, mi to ne znamo, samo imamo vrednost udaljavanja od 6816 km/sec. Onda je greška u merenoj distanci 6816/500=7.3%, za toliko je jato dalje od pretpostavljenog. Čekaj, ovo važi za Njutnovu klasicističku mehaniku, kako rastu brzine računa se drugačije... I tako u nedogled, računanje distance može da bude sve samo ne precizno. Zato dobijate samo radijalnu brzinu kod daljih objekata.
1) NGC2832
2) NGC2831
3) NGC2830
Pogled na kompletno jato u 100% rezoluciji; zvezda levo na ivici je gigant Alpha Lynx (Lyncis tačnije, to je genitiv):
Osim toga, u gornjem delu kadra se nalazi i kvazar J091830.41+334824.4 magnitude 21.7mag, ali to je prilično iznad mogućnosti moje opreme. Može se snimiti reflektorom od 12 inča bez ikakvih problema, samo je potrebno dobro nebo jer će vrlo često fon imati tu magnitudu i onda ništa od registrovanaja. Inače dotični kvazar je udaljen oko 12 milijardi svetlosnih godina - crveni pomak iznosi 3.91.
Galaksije jata Abell 779 se možda malo bolje naziru na monohromatskom snimku, jasno je da mutne mrljice predstavljaju galaksije dok se zvezde ocrtavaju sa puno oštrijim siluetama.
Коментари
Постави коментар