MIRACH I U PROLAZU C/2018 N2 ASASSN
Septembarski anticiklon je došao ove godine u oktobru i doneo skoro celog meseca veoma toplo i stabilno vreme. Dobra stvar je što je vedro a loša što se pritom često dešava da južni vetar pravi toliku turbulenciju, što na vrhovima ume i da bude pojačano. Pritom da sam očekivao da na Crnom Vrhu bude polovinom oktobra noću +18C, pa i nisam baš, ali je bilo (u selu ispod je bilo 10C). Iako ne razumem kompleksnu meteorološku dinamiku koja stoji iza ovo anticiklona, znam da se noću dešava inverzija i da vrlo često na planinskim vrhovima bude toplije nego u dolinama. Objašnjenje je veoma prosto: hladan vazduh noću je teži od toplog i sasvim prirodno teče sa vrhova dole kroz doline i formira tzv jezera hladnog vazduha (ovo pod uslovom da nemamo nisko jak vetar iz nekog pravca). Ukoliko je pritom i bez vetra nastaje dole magla a gore na planini bude izvanredno vedro i toplo.
Upravo takve uslove sam imao uz prosečno dobru transparenciju ali i turbulenciju.
Mirach (Mirah, a ne Mirač kao u Sellarium-u, nije baš lak taj latinski) je druga po redu zvezda (Beta) u sazvežđu Andromede. Najsjajnija bi trebalo da bude Alfa, tj Alpheratz ali je u proseku Mirach sjajniji za jedan stoti deo magnitude. Kažem u proseku, jer je Mirach ujedno i polupravilna promenljiva i njen sjaj šeta od 2.01mag do 2.10mag - prosečno 2.05, dok Alfa ima sjaj 2.06mag.
Ako zanemarimo ovo premeravanje fotona i sitničarenje, za ovu zabunu je bio zaslužan Bayer koji za nastanak svog atlasa Uranometria nije upotrebljavao teleskop već samo sopstvene oči. Veoma često je pravio takve, naizgled greške, ali je razlog zapravo činjenica da je on zvezde rangirao po magnitudama - dok u okviru iste magnitude se uopšte nije trudio da napravi redosled. Alfu u nekom sazvežđu je birao ne po sjaju već po položaju i nekoj svojoj vizuelnoj logici, a možda nije ni mogao da sve razlike u magnitudama jasno uoči. Objašnjenje je vrlo prosto: Liperšej (Lippershey) će na obe strane cevi staviti sočiva tek pet godina nakon prvog izdanja Uranometrije, a Galilej još jednu godinu kasnije.
Dakle, Bayer je uradio najbolji mogući posao sa vizuelnog aspekta, ali je očigledno da se oko nekih stvari baš potrudio a oko nekih (magnitude) baš i ne. Primera radi, crteži su praktično vrhunski i za današnje pojmove, delo su čoveka po imenu Alexander Mair i rađeni su kao bakrorez. Ovo znači da, ako su originalne ploče sačuvane... a jesu... mi danas možemo da napravimo egzaktan reprint originalnog izdanja. To zapravo i postoji - eto šta hoću da mi se kupi za rođendan.
Već neko vreme ova zvezda služi kao spektroskopski standard; njena klasa je M0III što znači narandžasti gigant koji je odbacio površinske slojeve u okolni prostor. Mirach, kao i svi nama čudni nazivi zvezda, potiče iz arapskog jezika. Razlog je bio taj što je arapska kultura činila vremenski most između helenske/latinske kulture Starog veka i evropske renesanse. Drugim rečima, mračni Srednji vek je bio zaista mračan u svakom smislu a pre svega u smislu kulture. I neminovno je bilo da prilikom tolikih prevoda i prepisivanja dođe i do grešaka. Tako je Mirach zapravo iskvaren oblik arapskog termina mizar, što znači pojas. Dakle, ova zvezda predstavlja Andromedin pojas i naziv Mirach se u tom obliku prvi put pojavio u Ptolemejevom Almagestu.
ASASSN je ime programa pretrage neba u cilju pronalaženja supernovih, projektom koordiniraju ljudi sa Univerziteta Ohajo. Projekat je vrlo lepo zamišljen i realizovan, celo severno i južno nebo je pokriveno pomoću dvadeset teleskopa koji to u osnovi i nisu - radi se o 400 f2.8 Nikon teleobjektivima opremljenim CCD kamerama. Telefoto nije nikakav nedostatak već prednost, Nikon se lako nabavlja pošto svi ozbiljni koriste Canon (mala šala), apertura je 14cm i dovoljna za magnitudu 18; nebo se veoma brzo snimi i analizira sa rezolucijom od 7.8 arcsec po pikselu. Dakle, ovde je poenta u brzini otkrivanja objekta, a zatim se na metu mogu usmeriti mnogo veći instrumenti koji inače ne služe za takve pretrage jer su spori.
Bilo kako bilo, oni su 7. jula 2018. otkrili kometu 16.4mag koja je ove jeseni smeštena u idealnoj poziciji za snimanje sa severne hemisfere. Procenjen sjaj koji je publikovan za polovinu oktobra je bio 10.7mag a prečnik kome 3.2 ugaona minuta. Merenja s početka meseca (4.10.2019, Carlos Labordena) pokazuju ipak nešto slabiji sjaj - 11.6mag, a kako se u to uklapa moja procena, videćemo. U svakom slučaju, ova kometa dolazi u perihel početkom novembra, odnosno manje od mesec dana nakon nastanka ovog snimka.
Kometa je vidljiva u levom donjem uglu, a pored Miracha se nalazi mala jajolika galaksija NGC404. Snimljeno je teleskopom 150/750, 31x30sec i obrada je uspela iz desetog puta. Sve moguće greške sam napravio, od mešanja X i Y koordinata, preko isprobavanja svih mogućih kombinacija predznaka + i - za koordinate; do njihovog nelogičnog unakrsnog sabiranja. Nakon toga sam grešio u množenju i deljenju da bih odredio brzinu komete u pikselima po satu, i na kraju je nekako uspelo. Ako vas neko pita šta je pozitivna a šta negativna vrednost, u Irisu je to malo nelogično. Nulte vrednosti za X i Y osu počinju od donjeg levog ugla, ne kao što bi ostatak sveta očekivao od gornjeg levog - i eto razloga za još par grešaka i pokušaja.
Merenja su pokazala dužinu repa od nekih deset stepeni, sve je to doduše neprecizno jer se rep gradijalno topi, ali neka minimalna procena je 8.5 stepeni. Ovo naravno nije ni od kakvog praktičnog značaja jer bi bolje nebo, apertura i kamera dali svakako duži rep, makar u nekoj meri bi to bilo moguće izvući iz snimaka. Bilo kako bilo, prečnik kome komete je mnogo validniji parametar i neka odokativna procena je da ovih dana dotična kometa ima komu prečnika dva minuta. Ja sam, i pored najbolje namere da taj rezultat postignem, izmerio 81 sekundu, odnosno nešto preko 1.3 ugaona minuta. Treba imati u vidu i dužinu eksponiranja, koja je bila relativno mala (31x30sec=15min) a to na f5.0 teleskopu i ne daje nešto preterano dobar rezultat. S druge strane, duže eksponiranje unosi duže pomeranje komete u finalni snimak i potrebno je nešto veći deo slike maskirati. Nije meni teško da to maskiram nego se postavlja pitanje svrhe i uopšte etike tolike manipulacije u Photoshopu; nije poenta da ovo bude maštovita kreacija već koliko-toliko realan (istinit) snimak nečega.
Ovo su isečci iz originalne rezolucije uvećani 2.8x. Struktura repa jeste vidljiva ali bez nekih detalja. A čega još ima na snimku?
Svega 7 minuta udaljena od Miracha je mala lentikularna galaksijica NGC404 čiju unutrašnju strukturu osim kao pravilne loptice nije moguće razaznati, i veoma brzo je dobila žargonski naziv "Mirach's Ghost", mada bi po meni pre odgovaralo "Kasper, dobri duh". U pitanju je patuljasta galaksija malo manja i malo sjajnija od našeg Malog Magelanovog Oblaka. Ona čak i produkuje nove zvezde, premda niskim intenzitetom; što je za tako male galaksije prilično neuobičajeno. Takođe to može da ukaže na neke velike poremećaje u bliskoj prošlosti, pa se tako pretpostavlja da je NGC404 pretrpela nekoliko stapanja sa manjim galaksijama i da je pre toga bila mala spiralna galaksija. Ovo nas dovodi do pitanja uopšte nastanka sočivastih (lentikularnih) galaksija, a tu onda preovlađuju tri teorije:
1) teorija slabljenja spiralne galaksije, čiji bledi i anemični krakovi vremenom "ispare" i ostane sočivasto ispupčenje oko jezgra (bulge);
2) stapanje odnosno sudari sa drugim galaksijama usled čega se početna spiralna galaksija naglo ugoji, i
3) porast diska kroz akreciju je slično kao prethodno, samo na mnogo manjoj skali; cetralno ispupčenje raste kroz akreciju okolnog gasa i manjih galaksija.
Naravno, sve ove teorije su imale na umu gomilu drugih velikih lentikularnih galaksija, pre svega na ivici vidljivog univerzuma a ne NGC404. Osim toga, dinamika porasta jezgra i akrecije kroz akreciju gasa u velikim galaktičkim jatima je praktično onemogućena, tako da bar tamo jedan scenario otpada. Ali mali Kasper se ne uklapa u tako nešto - on je malo siroče van svih jata, ne pripada ni Lokalnoj Grupi ni nekom drugom jatu. Drugim rečima, za ovu malu i usamljenu galaksiju važe sasvim druga pravila oko nastanka i nadalje, kao na žalost i za sve siročiće u životu.
Upravo takve uslove sam imao uz prosečno dobru transparenciju ali i turbulenciju.
Mirach (Mirah, a ne Mirač kao u Sellarium-u, nije baš lak taj latinski) je druga po redu zvezda (Beta) u sazvežđu Andromede. Najsjajnija bi trebalo da bude Alfa, tj Alpheratz ali je u proseku Mirach sjajniji za jedan stoti deo magnitude. Kažem u proseku, jer je Mirach ujedno i polupravilna promenljiva i njen sjaj šeta od 2.01mag do 2.10mag - prosečno 2.05, dok Alfa ima sjaj 2.06mag.
Ako zanemarimo ovo premeravanje fotona i sitničarenje, za ovu zabunu je bio zaslužan Bayer koji za nastanak svog atlasa Uranometria nije upotrebljavao teleskop već samo sopstvene oči. Veoma često je pravio takve, naizgled greške, ali je razlog zapravo činjenica da je on zvezde rangirao po magnitudama - dok u okviru iste magnitude se uopšte nije trudio da napravi redosled. Alfu u nekom sazvežđu je birao ne po sjaju već po položaju i nekoj svojoj vizuelnoj logici, a možda nije ni mogao da sve razlike u magnitudama jasno uoči. Objašnjenje je vrlo prosto: Liperšej (Lippershey) će na obe strane cevi staviti sočiva tek pet godina nakon prvog izdanja Uranometrije, a Galilej još jednu godinu kasnije.
Dakle, Bayer je uradio najbolji mogući posao sa vizuelnog aspekta, ali je očigledno da se oko nekih stvari baš potrudio a oko nekih (magnitude) baš i ne. Primera radi, crteži su praktično vrhunski i za današnje pojmove, delo su čoveka po imenu Alexander Mair i rađeni su kao bakrorez. Ovo znači da, ako su originalne ploče sačuvane... a jesu... mi danas možemo da napravimo egzaktan reprint originalnog izdanja. To zapravo i postoji - eto šta hoću da mi se kupi za rođendan.
Već neko vreme ova zvezda služi kao spektroskopski standard; njena klasa je M0III što znači narandžasti gigant koji je odbacio površinske slojeve u okolni prostor. Mirach, kao i svi nama čudni nazivi zvezda, potiče iz arapskog jezika. Razlog je bio taj što je arapska kultura činila vremenski most između helenske/latinske kulture Starog veka i evropske renesanse. Drugim rečima, mračni Srednji vek je bio zaista mračan u svakom smislu a pre svega u smislu kulture. I neminovno je bilo da prilikom tolikih prevoda i prepisivanja dođe i do grešaka. Tako je Mirach zapravo iskvaren oblik arapskog termina mizar, što znači pojas. Dakle, ova zvezda predstavlja Andromedin pojas i naziv Mirach se u tom obliku prvi put pojavio u Ptolemejevom Almagestu.
ASASSN je ime programa pretrage neba u cilju pronalaženja supernovih, projektom koordiniraju ljudi sa Univerziteta Ohajo. Projekat je vrlo lepo zamišljen i realizovan, celo severno i južno nebo je pokriveno pomoću dvadeset teleskopa koji to u osnovi i nisu - radi se o 400 f2.8 Nikon teleobjektivima opremljenim CCD kamerama. Telefoto nije nikakav nedostatak već prednost, Nikon se lako nabavlja pošto svi ozbiljni koriste Canon (mala šala), apertura je 14cm i dovoljna za magnitudu 18; nebo se veoma brzo snimi i analizira sa rezolucijom od 7.8 arcsec po pikselu. Dakle, ovde je poenta u brzini otkrivanja objekta, a zatim se na metu mogu usmeriti mnogo veći instrumenti koji inače ne služe za takve pretrage jer su spori.
Bilo kako bilo, oni su 7. jula 2018. otkrili kometu 16.4mag koja je ove jeseni smeštena u idealnoj poziciji za snimanje sa severne hemisfere. Procenjen sjaj koji je publikovan za polovinu oktobra je bio 10.7mag a prečnik kome 3.2 ugaona minuta. Merenja s početka meseca (4.10.2019, Carlos Labordena) pokazuju ipak nešto slabiji sjaj - 11.6mag, a kako se u to uklapa moja procena, videćemo. U svakom slučaju, ova kometa dolazi u perihel početkom novembra, odnosno manje od mesec dana nakon nastanka ovog snimka.
Kometa je vidljiva u levom donjem uglu, a pored Miracha se nalazi mala jajolika galaksija NGC404. Snimljeno je teleskopom 150/750, 31x30sec i obrada je uspela iz desetog puta. Sve moguće greške sam napravio, od mešanja X i Y koordinata, preko isprobavanja svih mogućih kombinacija predznaka + i - za koordinate; do njihovog nelogičnog unakrsnog sabiranja. Nakon toga sam grešio u množenju i deljenju da bih odredio brzinu komete u pikselima po satu, i na kraju je nekako uspelo. Ako vas neko pita šta je pozitivna a šta negativna vrednost, u Irisu je to malo nelogično. Nulte vrednosti za X i Y osu počinju od donjeg levog ugla, ne kao što bi ostatak sveta očekivao od gornjeg levog - i eto razloga za još par grešaka i pokušaja.
Merenja su pokazala dužinu repa od nekih deset stepeni, sve je to doduše neprecizno jer se rep gradijalno topi, ali neka minimalna procena je 8.5 stepeni. Ovo naravno nije ni od kakvog praktičnog značaja jer bi bolje nebo, apertura i kamera dali svakako duži rep, makar u nekoj meri bi to bilo moguće izvući iz snimaka. Bilo kako bilo, prečnik kome komete je mnogo validniji parametar i neka odokativna procena je da ovih dana dotična kometa ima komu prečnika dva minuta. Ja sam, i pored najbolje namere da taj rezultat postignem, izmerio 81 sekundu, odnosno nešto preko 1.3 ugaona minuta. Treba imati u vidu i dužinu eksponiranja, koja je bila relativno mala (31x30sec=15min) a to na f5.0 teleskopu i ne daje nešto preterano dobar rezultat. S druge strane, duže eksponiranje unosi duže pomeranje komete u finalni snimak i potrebno je nešto veći deo slike maskirati. Nije meni teško da to maskiram nego se postavlja pitanje svrhe i uopšte etike tolike manipulacije u Photoshopu; nije poenta da ovo bude maštovita kreacija već koliko-toliko realan (istinit) snimak nečega.
Ovo su isečci iz originalne rezolucije uvećani 2.8x. Struktura repa jeste vidljiva ali bez nekih detalja. A čega još ima na snimku?
Svega 7 minuta udaljena od Miracha je mala lentikularna galaksijica NGC404 čiju unutrašnju strukturu osim kao pravilne loptice nije moguće razaznati, i veoma brzo je dobila žargonski naziv "Mirach's Ghost", mada bi po meni pre odgovaralo "Kasper, dobri duh". U pitanju je patuljasta galaksija malo manja i malo sjajnija od našeg Malog Magelanovog Oblaka. Ona čak i produkuje nove zvezde, premda niskim intenzitetom; što je za tako male galaksije prilično neuobičajeno. Takođe to može da ukaže na neke velike poremećaje u bliskoj prošlosti, pa se tako pretpostavlja da je NGC404 pretrpela nekoliko stapanja sa manjim galaksijama i da je pre toga bila mala spiralna galaksija. Ovo nas dovodi do pitanja uopšte nastanka sočivastih (lentikularnih) galaksija, a tu onda preovlađuju tri teorije:
1) teorija slabljenja spiralne galaksije, čiji bledi i anemični krakovi vremenom "ispare" i ostane sočivasto ispupčenje oko jezgra (bulge);
2) stapanje odnosno sudari sa drugim galaksijama usled čega se početna spiralna galaksija naglo ugoji, i
3) porast diska kroz akreciju je slično kao prethodno, samo na mnogo manjoj skali; cetralno ispupčenje raste kroz akreciju okolnog gasa i manjih galaksija.
Naravno, sve ove teorije su imale na umu gomilu drugih velikih lentikularnih galaksija, pre svega na ivici vidljivog univerzuma a ne NGC404. Osim toga, dinamika porasta jezgra i akrecije kroz akreciju gasa u velikim galaktičkim jatima je praktično onemogućena, tako da bar tamo jedan scenario otpada. Ali mali Kasper se ne uklapa u tako nešto - on je malo siroče van svih jata, ne pripada ni Lokalnoj Grupi ni nekom drugom jatu. Drugim rečima, za ovu malu i usamljenu galaksiju važe sasvim druga pravila oko nastanka i nadalje, kao na žalost i za sve siročiće u životu.
Коментари
Постави коментар