NEPREDVIDIVA KOMETA
Lokacija: dolina u okolini Rtnja. Nadmorska visina: 360m. Vreme: 15. februar. Pravac položaja neprijatelja: 100 stepeni.
Neprijatelj:
Cilj: kometa 41P/Tuttle-Giacobini-Kresak.
Kao i uvek, imao sam malo vremena i razmislio kako da snimim kometu. Mesec izlazi oko 22h a okolina Jagodine je prethodnih noći bila vedra ali okupirana maglom. Video sam da će se vetar kretati oko 3m/sec i manje, a to daje lepe šanse da se magla po dolinama ponovo javi. Zato sam sve spakovao i otišao do Rtnja (tačnije Čestobrodice); tamo magle i oblaka sigurno neće biti a i transparencija radi za mene. Podrazumeva se da LP-a faktički i nema.
Ali ćorak. Čestobrodica (ja je zovem Čestouzbrdica) ima skretanje za Krivi Vir, makadamski put, ali ovog puta je to prekriveno tolikim nanosima snega da je i tenkom neprohodno. To nisam očekivao, propade moje snimanje sa 580mnv, morao sam da siđem u dolinu.
Sledeća kvaka - imao sam veoma malo vremena da sve postavim i obavim snimanje. Mesec se već pojavljivao iza Rtnja kad sam počinjao prve light-ove; bila je u pitanju igra živaca da što pre snimim nešto dok Mesečev sjaj ne uguši celo nebo. Posledica svega toga je plavičasta boja neba koju sam tek u obradi malo smanjio.
Detalji: 18x30sec, 150/750 reflektor, ISO1600. Nije moglo više da se eksponira jer je sjaj Meseca iz minuta u minut dramatično uticao na vidljive detalje. Dovoljno je da kažem da se za desetak minuta okolni pejzaž potpuno transformisao, za čoveka adaptiranog na mrak sve je postalo vidljivo kao po danu.
Ipak je i to bilo dovoljno da se snimi kometa.
Međutim, kometa je imala čudan oblik - ličila je na disk ispupčen u centru. Ili na spiralnu galaksiju pod nekim uglom, recimo 30 stepeni.
Na terenu sam se dvoumio da li je to uopšte kometa ili neka od okolnih galaksija, ali sam znao da je kometa tu negde u vidnom polju, sudeći prema mapama. Kad sam došao kući proverio sam i kometa je izdužena u pravcu sopstvene putanje (kao što bi i trebalo da bude). Za bikonveksan oblik nemam drugo objašnjenje sem da je možda kometa prelazila "preko" zvezde/para zvezda.
Rešio sam da radim sa isečcima iz originalnih fajlova i napravim obradu tako da se registrovanje izvrši na kometu. Posle gomile peripetija u DSS-u se ispostavilo da nikakvih elemenata repa nema.
Snimak nije kalibrisan dark-frejmovima pa zato igleda kao da je sniman mobilnim telefonom.
Kometa o kojoj je reč nije nešto spektakularna, ali se nalazi u momentu snimanja na 60 stepeni visine tako da neće biti problem detektovati je i snimiti. Softverske procene se kreću da je prečnik kome 2.9 minuta i magnituda 10.6, rezultati osmatranja navode oko 12.5mag.
Gospodin Tuttle sa Harvarda je otkrio ovu kometu tokom rutinske potrage za kometama još 1858. godine. Kometa je tad bila u položaju apheliona na 0.36 AU (oko 50 miliona kilometara) od Zemlje, vrlo slično koliko je i sad u momentu snimanja (nešto iznad 40 miliona). Ovo znači da je kometu bilo moguće detektovati sa Harvarda ali je veoma brzo gubila sjaj jer se udaljavala i od Sunca i od Zemlje. Rezultat: pošto nije bilo velikih reflektora polovinom XIX veka, a nije bilo ni astrofotografije kakvu poznajemo danas, na osnovu samo nekoliko merenja položaja od strane drugih astronoma je bilo zaključeno samo da je ova kometa periodična i da ima verovatan period obilaska oko 5-7.5 godina.
Francuz Giacobini je, pola veka kasnije, ponovo detektovao ovu kometu koja je u tom momentu imala prečnik kome od 1.5-2 minuta, što je malo manje ali uporedivo sa trenutnih 2.9 minuta. Niko nije primetio sličnost sa kometom Tuttle iz 1858g sve do 1928 godine, a i tad se nisu obistinila predviđanja o dolasku komete 1928 i 1934g. Kometa je prebačena u kategoriju izgubljenih kometa.
Lubos Kresak je aprila 1951.godine otkrio kometu magnitude 10 i odmah je shvatio da pred sobom ima izgubljenu periodičnu kometu. Ovog puta je kometa zadržala taj sjaj oko mesec dana; praćen je položaj do početka avgusta i korišćeni su veliki teleskopi tako da su elementi putanje određeni sa neuporedivo većom preciznošću.
Sa prečinkom nukleusa od 1.4km ova kometa je poznata kao potpuno nepredvidiva kad je sjaj u pitanju. Godine 1973 je imala eksploziju sjaja pa je umesto predviđene 14-e magnitude, u roku od ispod nedelju dana dosegla četvrtu i postala vidljiva golim okom. Ovo je izazvalo zabunu, pa su neki astronomi regularno prijavili otkriće nove komete, znajući da je 41P imala zadnju izmerenu magnitudu 14. Međutim, vrlo brzo je sve to isparilo i početkom juna se vratila na očekivanih 14mag.
A onda na kraju iznenađenje: polovinom juna ponovo erupcija sjaja i skok za 10 magnituda. Ovog puta je sjaj padao mnogo brže i za par dana se sjaj vratio sa 4.5 na 10mag.
Nakon toga kometa više nije pravila takve spektakle prilikom narednih obilazaka, osim jedne manje erupcije 2001. godine.
1) kometa 41P/Tuttle-Giacobini-Kresak
2) galaksija MCG+03-25-004
3) galaksija 2MASX J09361239+1738491
4) zvezda sa velikim sopstvenim kretanjem, magnitude 16.4
Galaksija pod brojem 2 ima magnitudu 15 i klasifikovana je u Simbadu kao Low surface brightness. Isprva sam mislio da je to možda kometa, ili čak neka planetarna, ali Simbad je razjasnio situaciju. Sledeća galaksija je prečnika samo 0.6x0.4 uglovnih minuta, i dobro je što se uopšte nešto vidi. Ima na slici još nekoliko galaksija ali ne vidim potrebu da sve opisujem pošto ni po čemu nisu bitne. Takođe ovde postoji i nekoliko kvazara magnitude između 19 i 20 a naravno da se nijedan ni u naznakama ne vidi. Razlog za tako nešto je činjenica da je izlaganje trajalo samo devet minuta, a odlična transparencija pomaže samo donekle. Čak i pod svim optimalnim okolnostima veliko je pitanje da li bih sa ovom opremom mogao da dosegnem magnitudu 19.
Sekundarni cilj te večeri je bila gigantska kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova, sa komom prečnika punog Meseca, ali je sjaj Meseca presudio dotičnoj kometi, koja je od njega bila udaljena tridesetak stepeni. Punih 20min sam tražio u navedenom regionu kometu ali ničeg nije bilo, ni nukleusa a kamoli kome. Bilo je očigledno da Mesec osvetljen 76% u opadajućoj fazi predstavlja nedostižan izazov - dobro, bar sam pokušao.
Ipak uzevši u obzir sve a naročito dužinu izlaganja, mislim da rezultat što se tiče prve komete nije loš.
Neprijatelj:
Cilj: kometa 41P/Tuttle-Giacobini-Kresak.
Kao i uvek, imao sam malo vremena i razmislio kako da snimim kometu. Mesec izlazi oko 22h a okolina Jagodine je prethodnih noći bila vedra ali okupirana maglom. Video sam da će se vetar kretati oko 3m/sec i manje, a to daje lepe šanse da se magla po dolinama ponovo javi. Zato sam sve spakovao i otišao do Rtnja (tačnije Čestobrodice); tamo magle i oblaka sigurno neće biti a i transparencija radi za mene. Podrazumeva se da LP-a faktički i nema.
Ali ćorak. Čestobrodica (ja je zovem Čestouzbrdica) ima skretanje za Krivi Vir, makadamski put, ali ovog puta je to prekriveno tolikim nanosima snega da je i tenkom neprohodno. To nisam očekivao, propade moje snimanje sa 580mnv, morao sam da siđem u dolinu.
Sledeća kvaka - imao sam veoma malo vremena da sve postavim i obavim snimanje. Mesec se već pojavljivao iza Rtnja kad sam počinjao prve light-ove; bila je u pitanju igra živaca da što pre snimim nešto dok Mesečev sjaj ne uguši celo nebo. Posledica svega toga je plavičasta boja neba koju sam tek u obradi malo smanjio.
Detalji: 18x30sec, 150/750 reflektor, ISO1600. Nije moglo više da se eksponira jer je sjaj Meseca iz minuta u minut dramatično uticao na vidljive detalje. Dovoljno je da kažem da se za desetak minuta okolni pejzaž potpuno transformisao, za čoveka adaptiranog na mrak sve je postalo vidljivo kao po danu.
Ipak je i to bilo dovoljno da se snimi kometa.
Međutim, kometa je imala čudan oblik - ličila je na disk ispupčen u centru. Ili na spiralnu galaksiju pod nekim uglom, recimo 30 stepeni.
Na terenu sam se dvoumio da li je to uopšte kometa ili neka od okolnih galaksija, ali sam znao da je kometa tu negde u vidnom polju, sudeći prema mapama. Kad sam došao kući proverio sam i kometa je izdužena u pravcu sopstvene putanje (kao što bi i trebalo da bude). Za bikonveksan oblik nemam drugo objašnjenje sem da je možda kometa prelazila "preko" zvezde/para zvezda.
Rešio sam da radim sa isečcima iz originalnih fajlova i napravim obradu tako da se registrovanje izvrši na kometu. Posle gomile peripetija u DSS-u se ispostavilo da nikakvih elemenata repa nema.
Snimak nije kalibrisan dark-frejmovima pa zato igleda kao da je sniman mobilnim telefonom.
Kometa o kojoj je reč nije nešto spektakularna, ali se nalazi u momentu snimanja na 60 stepeni visine tako da neće biti problem detektovati je i snimiti. Softverske procene se kreću da je prečnik kome 2.9 minuta i magnituda 10.6, rezultati osmatranja navode oko 12.5mag.
Gospodin Tuttle sa Harvarda je otkrio ovu kometu tokom rutinske potrage za kometama još 1858. godine. Kometa je tad bila u položaju apheliona na 0.36 AU (oko 50 miliona kilometara) od Zemlje, vrlo slično koliko je i sad u momentu snimanja (nešto iznad 40 miliona). Ovo znači da je kometu bilo moguće detektovati sa Harvarda ali je veoma brzo gubila sjaj jer se udaljavala i od Sunca i od Zemlje. Rezultat: pošto nije bilo velikih reflektora polovinom XIX veka, a nije bilo ni astrofotografije kakvu poznajemo danas, na osnovu samo nekoliko merenja položaja od strane drugih astronoma je bilo zaključeno samo da je ova kometa periodična i da ima verovatan period obilaska oko 5-7.5 godina.
Francuz Giacobini je, pola veka kasnije, ponovo detektovao ovu kometu koja je u tom momentu imala prečnik kome od 1.5-2 minuta, što je malo manje ali uporedivo sa trenutnih 2.9 minuta. Niko nije primetio sličnost sa kometom Tuttle iz 1858g sve do 1928 godine, a i tad se nisu obistinila predviđanja o dolasku komete 1928 i 1934g. Kometa je prebačena u kategoriju izgubljenih kometa.
Lubos Kresak je aprila 1951.godine otkrio kometu magnitude 10 i odmah je shvatio da pred sobom ima izgubljenu periodičnu kometu. Ovog puta je kometa zadržala taj sjaj oko mesec dana; praćen je položaj do početka avgusta i korišćeni su veliki teleskopi tako da su elementi putanje određeni sa neuporedivo većom preciznošću.
Sa prečinkom nukleusa od 1.4km ova kometa je poznata kao potpuno nepredvidiva kad je sjaj u pitanju. Godine 1973 je imala eksploziju sjaja pa je umesto predviđene 14-e magnitude, u roku od ispod nedelju dana dosegla četvrtu i postala vidljiva golim okom. Ovo je izazvalo zabunu, pa su neki astronomi regularno prijavili otkriće nove komete, znajući da je 41P imala zadnju izmerenu magnitudu 14. Međutim, vrlo brzo je sve to isparilo i početkom juna se vratila na očekivanih 14mag.
A onda na kraju iznenađenje: polovinom juna ponovo erupcija sjaja i skok za 10 magnituda. Ovog puta je sjaj padao mnogo brže i za par dana se sjaj vratio sa 4.5 na 10mag.
Nakon toga kometa više nije pravila takve spektakle prilikom narednih obilazaka, osim jedne manje erupcije 2001. godine.
1) kometa 41P/Tuttle-Giacobini-Kresak
2) galaksija MCG+03-25-004
3) galaksija 2MASX J09361239+1738491
4) zvezda sa velikim sopstvenim kretanjem, magnitude 16.4
Galaksija pod brojem 2 ima magnitudu 15 i klasifikovana je u Simbadu kao Low surface brightness. Isprva sam mislio da je to možda kometa, ili čak neka planetarna, ali Simbad je razjasnio situaciju. Sledeća galaksija je prečnika samo 0.6x0.4 uglovnih minuta, i dobro je što se uopšte nešto vidi. Ima na slici još nekoliko galaksija ali ne vidim potrebu da sve opisujem pošto ni po čemu nisu bitne. Takođe ovde postoji i nekoliko kvazara magnitude između 19 i 20 a naravno da se nijedan ni u naznakama ne vidi. Razlog za tako nešto je činjenica da je izlaganje trajalo samo devet minuta, a odlična transparencija pomaže samo donekle. Čak i pod svim optimalnim okolnostima veliko je pitanje da li bih sa ovom opremom mogao da dosegnem magnitudu 19.
Sekundarni cilj te večeri je bila gigantska kometa 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova, sa komom prečnika punog Meseca, ali je sjaj Meseca presudio dotičnoj kometi, koja je od njega bila udaljena tridesetak stepeni. Punih 20min sam tražio u navedenom regionu kometu ali ničeg nije bilo, ni nukleusa a kamoli kome. Bilo je očigledno da Mesec osvetljen 76% u opadajućoj fazi predstavlja nedostižan izazov - dobro, bar sam pokušao.
Ipak uzevši u obzir sve a naročito dužinu izlaganja, mislim da rezultat što se tiče prve komete nije loš.
Коментари
Постави коментар