KOLONA NA NEBU
Nisu baš česte prilike kad se planete poređaju na nebu, ali ima ih. Međutim ova je malo ređa: pet planeta u vidokrugu i to svih pet vidljivih golim okom. Kad se bude u priču uključio i Mesec za nedelju-dve imaćemo još interesantniju situaciju.
Faktički ovakav raspored se nije desio unazad više od jedne decenije. Planete relativno često dospevaju u međusobno bliske položaje (gledano iz perspektive posmatrača na Zemlji) ali ovde je zanimljivo što se radi upravo o vidljivim planetama, tj onim koje su poznate još iz antičkih vremena, odnosno pre otkrića teleskopa.
Otišao sam, dakle, na mesto iznad ravnice i iznad magle. Tog jutra je bilo -16C a da se nalazim na malom sedlu (prevoju) gde južni vetar duva višestruko jače ustanovio sam tek kad sam stigao. Srećom pa sam krenuo na posao inače bi poduhvat ustajanja po tolikom mrazu bio unapred osuđen na propast.
Panorama je sastavljena iz deset vertikalnih snimaka na 17mm, obuhvatajući oko 180 stepeni horizontalno, tačno sat vremena pre izlaska Sunca.
Pardon, ovde gore se ništa ne vidi. Ispravićemo.
Dodat je blur preko planeta i pojačan je sjaj. Naravno da ovde nema govora o nekom preciznom merenju sjaja već sam sve to radio odokativno. Položaj Merkura je označen sasvim levo, budući da je bio na svega 2.5 stepeni visine logično je da se nalazi upleten u ravničarsku maglu. Tih 2.5 stepena znači da je manje od 15 minuta ranije izašao iznad horizonta.
Oblast ravni Sunčevog sistema u kojoj orbitiraju planete i njihovi sateliti, kao i najveći deo mase sistema, zove se ekliptika. Dole je i ona nacrtana pa možete da zamislite desno van kadra pun Mesec koji je neposredno pre toga zašao - Mesec se takođe kreće veoma blizu ekliptike.
Prava je istina da se trodimenzionalni položaj planeta u prostoru dosta razlikuje od ove uprošćene slike. Venera i Mars su nam jednako udaljeni u ovom trenutku, Merkur je najbliži a Saturn najdalji. Tačnije Saturn je od nas udaljen 15 puta više nego Merkur, a Jupiter je tu negde zlatna sredina (4.7 A.J. odnosno 6 puta dalje od Merkura).
Sva ova poravnanja planeta su razlog skoka tiraža žute štampe u trenucima hroničnog nedostatka ozbiljnih vesti. Bombastični naslovi dosta govore o ozbiljnosti i reputaciji nekog medija, a da se zaista nešto ozbilijno dešava u svemiru - pa i ne dešava se.
Međutim, neko je lansirao tezu da će gravitacioni uticaj izazvati teške poremećaje na Zemlji. Da bi stekli uvid u to moramo da zamislimo čoveka teškog 100kg, zamalo da kažem prosečnog, kako stoji na ekvatoru Zemlje. U tom momentu na njega deluje gravitacija naše planete od tačno 980N. Istovremeno našeg bucka privlači i Sunce i to gravitacionom silom ot tačno 0.61N - danju je bucko mršaviji za pola Milka čokolade, jelte.
A ukupan uticaj svih planeta kad se sabere utiče na dotičnog čoveka silom od 0.000064N i to ako se geometrijski poređaju tako da budu najbliže Zemlji.
I to da se sve planete poređaju... neće biti tako skoro. Tačnije svih osam planeta će se poređati slično gornjoj slici za 476 godina.
Ako preskočimo uobičajene reakcije iz domena astrologije i pseudonauke, ovo ostaje lepa prilika da se vidi golim okom gomila planeta. Iduću priliku za poravnanje pet planeta imamo na leto, a potom 2040g.
Živeli do tad.
Faktički ovakav raspored se nije desio unazad više od jedne decenije. Planete relativno često dospevaju u međusobno bliske položaje (gledano iz perspektive posmatrača na Zemlji) ali ovde je zanimljivo što se radi upravo o vidljivim planetama, tj onim koje su poznate još iz antičkih vremena, odnosno pre otkrića teleskopa.
Otišao sam, dakle, na mesto iznad ravnice i iznad magle. Tog jutra je bilo -16C a da se nalazim na malom sedlu (prevoju) gde južni vetar duva višestruko jače ustanovio sam tek kad sam stigao. Srećom pa sam krenuo na posao inače bi poduhvat ustajanja po tolikom mrazu bio unapred osuđen na propast.
Panorama je sastavljena iz deset vertikalnih snimaka na 17mm, obuhvatajući oko 180 stepeni horizontalno, tačno sat vremena pre izlaska Sunca.
Pardon, ovde gore se ništa ne vidi. Ispravićemo.
Dodat je blur preko planeta i pojačan je sjaj. Naravno da ovde nema govora o nekom preciznom merenju sjaja već sam sve to radio odokativno. Položaj Merkura je označen sasvim levo, budući da je bio na svega 2.5 stepeni visine logično je da se nalazi upleten u ravničarsku maglu. Tih 2.5 stepena znači da je manje od 15 minuta ranije izašao iznad horizonta.
Oblast ravni Sunčevog sistema u kojoj orbitiraju planete i njihovi sateliti, kao i najveći deo mase sistema, zove se ekliptika. Dole je i ona nacrtana pa možete da zamislite desno van kadra pun Mesec koji je neposredno pre toga zašao - Mesec se takođe kreće veoma blizu ekliptike.
Prava je istina da se trodimenzionalni položaj planeta u prostoru dosta razlikuje od ove uprošćene slike. Venera i Mars su nam jednako udaljeni u ovom trenutku, Merkur je najbliži a Saturn najdalji. Tačnije Saturn je od nas udaljen 15 puta više nego Merkur, a Jupiter je tu negde zlatna sredina (4.7 A.J. odnosno 6 puta dalje od Merkura).
Sva ova poravnanja planeta su razlog skoka tiraža žute štampe u trenucima hroničnog nedostatka ozbiljnih vesti. Bombastični naslovi dosta govore o ozbiljnosti i reputaciji nekog medija, a da se zaista nešto ozbilijno dešava u svemiru - pa i ne dešava se.
Međutim, neko je lansirao tezu da će gravitacioni uticaj izazvati teške poremećaje na Zemlji. Da bi stekli uvid u to moramo da zamislimo čoveka teškog 100kg, zamalo da kažem prosečnog, kako stoji na ekvatoru Zemlje. U tom momentu na njega deluje gravitacija naše planete od tačno 980N. Istovremeno našeg bucka privlači i Sunce i to gravitacionom silom ot tačno 0.61N - danju je bucko mršaviji za pola Milka čokolade, jelte.
A ukupan uticaj svih planeta kad se sabere utiče na dotičnog čoveka silom od 0.000064N i to ako se geometrijski poređaju tako da budu najbliže Zemlji.
I to da se sve planete poređaju... neće biti tako skoro. Tačnije svih osam planeta će se poređati slično gornjoj slici za 476 godina.
Ako preskočimo uobičajene reakcije iz domena astrologije i pseudonauke, ovo ostaje lepa prilika da se vidi golim okom gomila planeta. Iduću priliku za poravnanje pet planeta imamo na leto, a potom 2040g.
Živeli do tad.
Коментари
Постави коментар