07.11.2015.

MAGLE JESENJE

Magla kao magla, ništa posebno. Ali je romantična i fotogenična...
Ideja je bila da nekako ulovim maglu i ukomponujem je u noćne pejzaže - ako je to ikako moguće. Zato sam otišao do obližnjih bara jer sam očekivao da će se prvo tamo pojaviti.

Naravno, snimao sam startrails jer je Mesec bio pun. Ovo je bilo veoma lako uraditi jer Mesec, čim se malo pridigne, osvetljava okolinu i daje finu ambijentalnu toplotu sličnu zalazećem Suncu. Drugim rečima boje pejzaža su onda žućkaste i crvene a nebo postane plavo tek kad Mesec postigne visinu nad horizontom.
Druga karakteristična stvar je da vam uopšte ne treba mnogo svetla: ja sam koristio 30sec i f4.5 na ISO800 što je bilo sasvim dovoljno. Takođe startrails treba uvek malo podeksponirati u odnosu na dnevnu fotografiju da bi se na nebu videle zvezde.


Kad sam došao na mesto zločina ispostavilo se da će mi pozirati Veliki Medved. Ovde imamo ne preterano oštro obrađenu panoramu.
Sledeća fotka je pogled ka zapadu gde se u pozadini vide LP i gradska svetla:


Posle sat vremena snimanja, sa dakle ukupno 120 snimaka, dobio sam priliku da sklopim materijal. I tu sam pogrešio jer sam umesto standardnog sklapanja metodom "jedna slika preko druge, pa onda flatten" koristio opciju load into stack. Nisam dakle verovao glavi i tripodu već sam Photoshop-u poverio slaganje snimljenog materijala - i tu sam pogrešio.

Moguće je da ova opcija radi dobro u studijskim uslovima, ili u novijim verzijama. Kod mene predpostavljam da je problem napravila vegetacija koja se možda pomerala na vetru (premda vetra nije bilo, jer da je bilo vetra ne bi bilo magle), a možda je program zbunjen i pomeranjem zvezda. Bilo kako bilo, izbegnite tu opciju - ja sam morao u više navrata da intervenišem i ručno poravnavam slojeve. Čak ni to na kraju nije bilo dovoljno jer se na 100% isečku vidi sve:


U centru isečka vidite tragove Mizara i Alkora, bliskih dvojnih zvezda u repu Velikog Medveda koji su kroz istoriju bili idealan test za nečiji vid. Drugim rečima ako niste bili u stanju da razdvojite te zvezde onda nije bilo šansi da baš vas Aleksandar Makedonski pošalje u izvidnicu.
Takođe se desno gore vidi odblesak nečega što je verovatno geostacionarni satelit.

Finalni rad:


Ali nisam zato došao ovde. Došao sam da ulovim maglu.

Magle su svako prisustvo vodene pare koje smanjuje vidljivost na ispod jednog kilometra. Od 1 do 10km se klasifikuje kao sumaglica.


Podela magle se svodi na magle vazdušnih masa i frontalne magle. Ove prve se dele na advekcione i radijacione magle, a radijaciona nas najviše interesuje - to je ona prava jesenja, kopnena magla. Ona nastaje u vedrim i mirnim zimskim i jesenjim noćima kad se podloga ubrzano hladi nakon zalaska Sunca. Tad se temperatura spušta ispod tačke rošenja i logično je da dolazi do kondenzacije.
Faktori koji su potrebni su: odsustvo vetra, vlažna podloga, kotline ili ravnice. Nama u astronomiji je bitno da je sloj magle obično tanak i da se skoro uvek vidi zenit, kao i da je za vreme noći sa maglom planetarni seeing najčešće odličan.




Na narednoj slici vidite pogled ka istoku gde se iznad slojeva magle izdiže zvezda Kapela (alpha Aurigae), sjajna žuta zvezda klase... koje beše klase?
Pitanje na koje nema odgovora zato što je Kapela zapravo dvostruki sistem dvostrukih zvezda. Sjajniji par su giganti klase G, dakle žuti, a manji par čine dva crvena patuljka. Moglo bi se reći da ono što mi vidimo kao Kapelu ima žutu boju.



Нема коментара:

Постави коментар