DELIMIČNO POMRAČENJE SUNCA
Nekako od početka je sve teklo pogrešno. Ujutru je Jagodina osvanula prekrivena maglom bez ikakvih šansi da se očekuje pogled na nebo. Magla će se podići i pretvoriti u oblake, mislio sam pa sam i odustao. U nekom momentu je magla počela da se diže pa smo brže-bolje potrpali sve u auto i krenuli u selo po teleskop i zatim ka okolnim brdima. Kad smo već skoro stigli shvatio sam da sam u toj gunguli zaboravio najbitniju stvar - astrofoliju tj filter za Sunce...
To je bilo pogubno po moral. Već sam zakasnio na prvi kontakt a sad dok se vratim u Končarevo gde je bila folija - zakasniću i na maksimum. Ma nema veze, pejzaži otpadaju a teleskop ću na brzinu montirati u dvorištu i to je to.
Tako je i bilo.
Pošto filter od folije zauzima celu aperturu teleskopa (a ne samo 4-5cm, kao što se preporučuje) ja i dalje imam f5 a ne f18 teleskop. Uradio sam to namerno, ne iz razloga bahaćenja već da bi teleskop imao što biše svetlosti za fotografiju. Međutim, problemi koje sam dobio pritom u nasleđe su pad oštrine zbog mnogo veće turbulencije (turbulencija je ista ali se na 4cm mnogo manje vidi nego na punoj aperturi), zatim mnogo veće šanse za promašaj fokusa i mnogo nervozniji i neprecizniji fokus.
Kao u inat na Suncu tog dana nije bilo ni jedne pege. Na ovoj slici vidite maksimalno pritegnut kontrast pa se tako nazire granulacija na periferiji, ali i dalje nema nikakvih pega. Snimljena je na ISO200, 1/1000sec.
Kompozit od tri takva snimka, sa razmakom od po otprilike 5min, sa istim parametrima:
Naravno, pojačane su boje, pošto Sunce generalno sa ovim filterom ima veoma blagu ljubičastu boju. Mesečeva senka se veoma brzo kretala i to se lako videlo na ekranu aparata u live-view modu.
Na kraju takođe kompozit od dva snimka - jedan sa filterom za Sunce (gore) i drugi samo sa CPL-filterom; oba su snimljeni Tamronom 17-50 na 17mm, f7.1, ISO100, 1/200sec. Fler u donjem delu kadra je od CPL-a.
Update: verzija sa manje dramatičnim prelazom:
To je bilo pogubno po moral. Već sam zakasnio na prvi kontakt a sad dok se vratim u Končarevo gde je bila folija - zakasniću i na maksimum. Ma nema veze, pejzaži otpadaju a teleskop ću na brzinu montirati u dvorištu i to je to.
Tako je i bilo.
Pošto filter od folije zauzima celu aperturu teleskopa (a ne samo 4-5cm, kao što se preporučuje) ja i dalje imam f5 a ne f18 teleskop. Uradio sam to namerno, ne iz razloga bahaćenja već da bi teleskop imao što biše svetlosti za fotografiju. Međutim, problemi koje sam dobio pritom u nasleđe su pad oštrine zbog mnogo veće turbulencije (turbulencija je ista ali se na 4cm mnogo manje vidi nego na punoj aperturi), zatim mnogo veće šanse za promašaj fokusa i mnogo nervozniji i neprecizniji fokus.
Kao u inat na Suncu tog dana nije bilo ni jedne pege. Na ovoj slici vidite maksimalno pritegnut kontrast pa se tako nazire granulacija na periferiji, ali i dalje nema nikakvih pega. Snimljena je na ISO200, 1/1000sec.
Kompozit od tri takva snimka, sa razmakom od po otprilike 5min, sa istim parametrima:
Naravno, pojačane su boje, pošto Sunce generalno sa ovim filterom ima veoma blagu ljubičastu boju. Mesečeva senka se veoma brzo kretala i to se lako videlo na ekranu aparata u live-view modu.
Na kraju takođe kompozit od dva snimka - jedan sa filterom za Sunce (gore) i drugi samo sa CPL-filterom; oba su snimljeni Tamronom 17-50 na 17mm, f7.1, ISO100, 1/200sec. Fler u donjem delu kadra je od CPL-a.
Update: verzija sa manje dramatičnim prelazom:
Коментари
Постави коментар