31.03.2012.

PRVA ČETVRT PO DANU

Naglo zahlađenje koje se već videlo na horizontu definitivno je izbrisalo šanse da snimim kometu Garradd kao što sam planirao večeras. Definitivno nije bilo vremena za bilo kakvo fotkanje osim...



Prva Mesečeva četvrt se popodne kreće uglavnom oko zenita, tj. tranzitira na jugu. Tad je idealno snimiti fotke dnevnog Meseca, zajedno sa plavim nebom u pozadini.
Termičke turbulencije na oko sat vremena pre zalaska Sunca dolaze u krakotrajni ekvilibrijum pa je moguće dobiti i dosta oštre fotke.



Sve tri kompozicije predstavljaju kropove sa originalnog snimka koji je nastao eosom 20d kroz 150/750 SW BD newtonian.
Parametri su ISO200, 1/200sec, osnovna dorada u PS CS3.



27.03.2012.

KONJUNKCIJA MESECA, VENERE I JUPITERA

Treća po redu ovogodišnja konjunkcija Meseca i velikih planeta je bila prilika da se u ove snimke ukomponuju elementi ranog proleća. Sve su nastale eosom 20d i objektivom 18-55is sa tripoda, osim prve dve koje su snimljene teleobjektivom 80-200 26. marta.
Iznad Meseca se nalazi Venera a nešto ispod Jupiter sa primetno manjim sjajem. Bez obzira što je reč o najvećoj planeti Sunčevog sistema on je najtamniji zbog najveće udaljenosti. U ovom momentu je udaljen preko 800 miliona km što je 8 puta dalje od Venere a 2000 puta dalje od Meseca.
Eto, najsjajnije stvari često nisu najveće kao što svi mislimo.











PREKLAPANJE GALAKSIJA

Ovde se vide M60 (u centru) i odmah pored nje NGC4647 i reklo bi se da su u koliziji. Tačnije, izgleda da značajno masivnija eliptična galaksija M60 proždire manju spiralnu. Istina je, međutim, da interakcija između ovih galaksija nema i da predstavljaju slučajne superpozicije.
Iznad M60 tj. na vrhu snimka se vidi i M59 a ove galaksije je otkrio Koehler prateći kometu u tom sektoru. U suštini M60 predstavlja treću najsjajniju galaksiju u Virgo superklasteru uprkos svojim relativno malim dimenzijama od 3x2.5 minuta. Takođe je predvodnik mini-klastera od 4 najbliže susedne galaksije.



Snimanje je pokazalo svu superiornost lokacije (Adžine Livade) uprkos tome što ima veoma malo ekspozicija - 19 light framea po 30sec svaki. Razvlačenje takvog stacka omogućava uočavanje finih detalja u srednjim i tamnijim tonovima ali glavni problem ostaje šum koji se pritom javlja.
Svejedno, ostaje činjenica da ni najduže ekspozicije ne znače ništa ako fon zagađenog neba prekrije tamnije detalje u strukturi galaksija. Za galaksije se, znači, isplati malo proputovati.

26.03.2012.

MARS I SUPERNOVA U M95

Prilično sam spržio senzor ovom slikom ali nema veze, vredelo je. Verovatno će na mestu Marsa nadalje stajati nekoliko novih hot-pixela.
Imajući u vidu da se u vidnom polju nalazi objekt magnitude -1.0 očekivano je da će to napraviti svakakve degradirajuće efekte na ostatak slike. Međutim, uprkos velikoj razlici u dinamičkom opsegu slika nije ispala toliko loša koliko sam očekivao.

Nije retka pojava da velike planete prolaze pored deep sky čudesa ali ovog puta je distanca od obe galaksije bila skoro podjednaka. Moje je bilo da rotiram tubus i aparat u fokuseru, i da time približno spajkove dovedem u simetričan položaj.
Reč dve o objektima.



Galaksije M95 i M96 se nalaze u Lavu i, kao što se vidi, predstavljaju dve spirale. Sjaj im je uobičajenih 9.7 i 9.3mag, respektivno. Za otkriće obe galaksije zaslužan je Pierre Méchain a Messier ih je odmah potom uvrstio u svoj katalog nebeskih nejasnoća. Udaljene su od nas 38 odnosno 31 milion svetlosnih godina.
Unutar ove male grupe koju čini nekoliko galaksija, između ostalih i susedna M105, postoje značajne gravitacione interakcije. To se vidi po distorziji krakova M96 (leva na slici) a i po produkciji supernova.

Dana 16.3.2012 je registrovana sjajna supernova u galaksiji M95 tipa II; njena magnituda je na slici oko 13mag. Dobila je oznaku SN2012 aw. Pošto je snimak nastao samo jedan dan nakon eksplozije zvezde na Adžinim livadama iznad Kragujevca u momentu odsustva LP-a moguće je bilo prodreti i koju magnitudu dublje.



Na slici imate obeležen položaj supernove SN2012 aw. Inače je snimanje podrazumevalo 32 snimka od po pola minuta na ISO1600. Problem je bio nakon toga u tome što je Iris odbio da registruje snimke. Verovatno se zbunio ogromnim Marsom u kadru, koji se pritom i lagano pomera. Zato sam oštroumno upotrebio DSS koji je, s druge strane, pobrljavio sa bojama. Sve je otišlo u plavičastu nijansu pa sam vraćao ručno, odnosno odokativno.

Bilo kako bilo, u suštini sam zadovoljan ulovom ovako retkog prizora. Dole je uvećanje za oko 30% od originalne rezolucije.



U principu dobra lokacija može da donese i nešto nižu graničnu magnitudu (pored jačeg kontrasta u srednjim tonovima). Ovde najslabija detektovana zvezda ide 18.5mag u plavoj svetlosti, odnosno 17.1 u crvenoj.

24.03.2012.

M100 I OKOLNE GALAKSIJE

Svakako jedna od interesantnijih galaksija u Virgo klasteru (premda smeštena na granici Virgo i Coma sazvežđa) je M100. Za njeno otkrivanje je zaslužan Mechain nakon čega je Messier uvrstio u katalog; ali pravac interesovanja ka ovom objektu je okrenuo William Herschell. Navodno je prepoznao zvezdana jata u samoj galaksiji dok je Lord Rosse prepoznao spiralni obrazac strukture tako poznat na primeru M51.
O ovoj galaksiji nema puno interesantnih podataka, sem da je u zadnjih 100 godina imala pet supernovih. Pratioc NGC4322 se nalazi severno od glavne galaksije, dok je NGC4328 poznata po crnoj rupi u svom centru od 40 miliona solarnih masa.
Sem nje i par drugih na slici postoji još desetak neobeleženih galaksija niže magnitude, ali ionako nisu interesantne - sem kao test optike i meteorološke transparencije.





U principu sam ovde isprobao tehniku "maksimalnog razvlačenja" koja se sastoji u tome da se prvo 32-bitni stack preeksponira a zatim regularno obrađuje ponovo kao 16b slika. Pritom se javljaju regioni preeksponiranosti ali se srednji i tamniji tonovi time jasno naglašavaju a to se upravo očekuje kod galaksija. Paralelno sa tim se iz početka obrađuje 16b TIF i njime se maskiraju preeksponirani regioni (jezgro i veće zvezde) na prethodnoj slici.
Naravno da je nemoguće izbeći šum kod ovako kratkih ekspozicija, treba imati u vidu da je broj light frameova 43 i ukupna ekspozicija izlazi na 21.5 minuta. Međutim, treba probati obradu do maksimuma ako imate tamno nebo.
A ja sam imao te večeri. Snimljeno na Adžinim livadama polovinom marta.

21.03.2012.

NGC 3877 I γ

Između γ i χ Ursae Majoris se nalazi uglavnom veći deo grupe galaksija čija je prestonica M109. Zvezda χ (hi) se nalazi na ovoj slici i predstavlja 3.7mag giganta koji ima oko 20 puta veći prečnik od Sunca. Tradicionalni naziv (arapski) je Alkaphrah.

Drugi objekt na ovoj slici je spiralna galaksija iz naslova; mislim da je nepotrebno reći da je i nju otkrio William Herschel - kao uostalom i skoro sve bitne članice NGC kataloga na severnoj hemisferi.
Nema mnogo interesantnih znamenitosti vezanih za NGC3877 izuzev da je 1998. godine tu zablistala supernova tipa IIn koja je u tom momentu bila sjajnija od ostatka galaksije.



Za snimanje je iskorišćeno 37 fotosa po pola minuta, ISO1600; teleskop je bio 150/750 newt.
Struktura galaksije ne krije neke impresivne detalje, pokušao sam blagim resamplingom (za 30%) sa originalnog TIFF-a da vidim ima li tamo nečeg interesantnog. Zapravo, možda bi nečeg i bilo, ali ne sa 750mm žižne daljine.



U suštini sam zadovoljan snimkom jer je sniman od kuće gde imam dosta LP-a. Jedina stvar zbog koje sam snimao je činjenica da je ova galaksija u tom momentu prelazila zenit.

07.03.2012.

IZLAZAK MESECA IZ ZEMLJINE SENKE

Naš pratilac je čest motiv u umetnosti i uopšte čovekovoj kreaciji, uključujući mitologiju i religiju. Ako se malo bolje razmotri uticaj punog Meseca na čovekovo ponašanje (po novijim istraživanjima nema nikakvog uticaja) izlazak ovog nebeskog tela ima i svoj metafizički značaj.
Da se zadržimo ovog puta na estetici... :-)



Mislim da treba malo pažljivije pogledati da bi se našao Mesec. Nalazi se desno od drveta. Snimak je nastao običnim 18-55is; ostali parametri su f7.1, 1/800, iso200 - iz ruke na 18mm.

Objektivom 80-200 na f8.0 su snimljene naredne tri fotke, naravno sa tripoda i uz odloženo okidanje i mirror lock. To je omogućilo veoma stabilne snimke i na iso 100.







Na kraju i jedna širokougaona slika na kojoj se vidi Zemljina senka na istoku. Iznad tamnoplave senke se nalazi ružičasti pojas koje bacaju Sunčevi zraci na zalasku. Taj fenomen je negde poznat i kao Venerin pojas (Belt of Venus)i traje relativno kratko; uglavnom zato što zraci veoma brzo izađu iz opsega guste atmosfere koja reflektuje zrake.