20.10.2011.

STEFANOV KVINTET

Jedan od legendarnih galaktičkih skupova, klasifikovan i kao Hickson compact group 92, je ovaj kvintet. U originalu je otkriven krajem 19. veka i dosta je dobro analiziran kao primer galaktičke kolizije u toku. Od pet galaksija četiri su zaista u sudaru i verovatno će jednog dana izgraditi veću eliptičnu galaksiju koju onda moramo nazvati Stefanova...
Instrument koji bi bio idealan za fotografisanje kvinteta bi bio neki teleskop značajno veće žižne daljine od mog 750mm reflektora.
Srpski rečeno, trebalo bi veće uvećanje.



Sam kvintet se ni slučajno ne vidi vizuelno kroz teleskop; kao orijentir je služila veća ngc7331 koja je u levom uglu. Pritom sam potrošio skoro sat vremena da uopšte nađem jedan takav objekat koji se u momentu snimanja nalazio praktično u zenitu. Razlog je moje oštroumno brkanje orijentacije tubusa - uporno sam od Miracha tražio na suprotnoj strani. Pritom sam jedno desetak puta otišao do kompa, pogledao, vratio se...

Canonove baterije na 5-6 stepeni C sasvim sigurno imaju redukovan kapacitet. I to je razlog kraćeg trajanja snimanja. Ukupno je složeno 33 ekspozicija po pola minuta i ISO1600 u Irisu a zatim u PS-u.

Obeleženi objekti:



O samoj ngc7331 je dovoljno reći da po dimenzijama i obliku predstavlja dvojnicu našeg Mlečnog Puta. Prilikom snimanja se Stefanov kvintet našao centralno a ngc7331 u donjem levom uglu pa je zato ovaj deo slike pun kome. To se najbolje vidi po prečniku zvezda koje su malo narasle.
To bi mogao da bude motiv za naredno snimanje i obradu.

11.10.2011.

SUPERNOVA U M101

Nakon ovogodišnje supernove SN2011DH u susednoj galaksiji M51, koja je predstavlja jednu od najbolje dokumentovanih supernova u našoj istoriji (u astronomskom smislu) na redu je galaksija M101. Smeštena veoma nisko krajem avgusta, kad je i otkrivena, M101 ispada veoma težak objekat za snimanje na kraju leta.
Eksplozije zvezda ne biraju godišnja doba pa je tako dobijena, službeno označena kao SN2011FE, fotka galaksije sa jednom zvezdom viška.



Snimak je nastao tek 17. septembra, otprilike tri nedelje nakon dobijanja informacije o eksploziji. Razlog su bile moje obaveze, Mesec a i vreme. Međutim, to je bilo odličan tajming jer je koreliralo sa očekivanjima da supernova dostigne maksimum u prve dve nedelje. U svakom slučaju u momentu snimanja njen sjaj je iznosio između 9.5 i 10.0mag.

Spojeno je 32 snimka po 30sec i ISO1600 i tako su dobijene konture galaksije. Naravno, daleko od idealnih; ovako nisko smeštena M101 garantuje jedino krajnju torturu senzora i pripadajućeg RAW-a. Ipak mislim da je rezultat prihvatljiv jer je snimano u prilično otežavajućim okolnostima. Sem niskog položaja tu su još i LP i izmaglica koja redukuje transparenciju.

Spojio sam jednu svoju prethodnu sliku M101 sa slikom supernove, mesto eksplozije je jasno označeno:

06.10.2011.

PROŠLOGODIŠNJA M4

Kopajući po starim arhivama našao sam nešto što nisam stigao da obradim: jato M4 iz leta prošle godine. Dve serije su snimljene, 24x20sec ISO800 i 25x20sec ISO1600.
Obe sam posebno radio u Irisu i preklopio u PS. Rezultat je dinamički raspon sa iso1600 ali najsjajnije zvezde nisu izgorele. Simpatično, kako se toga ranije nisam setio.



Vrlo često koristim ISO1600 koji daje dosta detalja u srednjim tonovima ali, nažalost i pregorele centralne regione sjajnijih zvezda. Ovo je vidljivo i na RAW snimcima a nakon obrade u Irisu postaje još vidljivije. Činjenica je da Iris potencira ovo "pregorevanje" po cenu izvlačenja detalja u srednjim i tamnijim tonovima koji su presudni za magline, galaksije i zvezde najnižih magnituda.

Kad se uključi obrada na ISO800 pregorevanje bude manje izraženo. Preklapanjem u Photoshopu dobijamo:



O zbijenom jatu M4 (Scorpio) kruži osmatračka fama da je jedno od najlepših zbijenih jata. Razlog je centralna poprečna prava linija koju čine 8-10 zvezda dajući simetriju ovom, relativno pravilno kuglastom jatu. Drugi razlog je prečnik: ovo je jedno od dva najbliža zbijena jata nama i na nebu je dimenzija punog Meseca. To znači da se i u dvogledima zapaža da u tom delu Škorpije nečeg čudnog ima.

M33 HOME VERZIJA

Snimati od kuće moguće je samo ako koristite mnogo kratkih ekspozicija. Tako recimo radi David Ratlegde, engleski astrofotograf koji snima iz Lancashire-a gde LP nije ništa manji nego iz neposredne okoline Jagodine. Pritom se David bavi snimanjem deep sky objekata teleskopom aperture 16" (40cm) koji uopšte nije amaterska sprava. Pritom on vrlo često, skoro uvek fotografiše objekte koje je nemoguće vizuelno uočiti njegovim teleskopom.
Rekoh, ključna stvar je koristiti mnogo kraćih ekspozicija.

U mom slučaju galaksija m33 (koja ne spada u lake objekte, pre svega zbog niskog površinskog sjaja od 14.2 mag/arcmin/2) je morala da bude snimana na taj način. 37 snimka po pola minuta na iso1600 i 200mm f6.8 je bilo dovoljno.
Da sam koristio duže ekspozicije nagomilao bih šum i smanjio bih dinamički raspon - metoda mnogo kratkih ekspozicija ima itekako prednosti u sredinama sa umerenim LP-om.



Poznata ponekad i kao Pinwheel galaksija, doduše netačno jer se to odnosi na m101, m33 predstavlja objekt koji je izuzetno osetljiv i na najmanje svetlosno zagađenje. Sa izuzetno tamnih lokacija je moguće uočiti je i golim okom ali su danas te lokacije veoma retke.
Ukupan sjaj od 5.7 magnitude je razmazan na ne tako maloj površini od 1.12 x 0.45 stepeni, što znači da je po dužoj osi 2.5 puta veća od punog Meseca. Sama galaksija pripada našoj lokalnoj grupi i po novijim teorijama nalazi se na sporoj i širokoj orbiti oko M31.

05.10.2011.

M31 U 200mm

Tako je, ova galaksija prosto vapi za širokougaonim snimanjem. Ovde je snimanje vršeno Pentacon 200 objektivom i vrlo malo je kropovano. U praksi ovaj objektiv daje dosta ravno korigovanu sliku ali hromatska aberacija oko sjajnijih zvezda je očigledna. Smanjenjem blende na f6.8 sam problem samo ublažio; takođe ako ovaj objektiv otvorite u potpunosti (f4.0) sem kolorne aberacije zvezde dobijaju i raličite oblike. Naravno, kompletno nerealne i geometrijski nepravilne.




O samom objektu se zna skoro sve: magnitude 3.4, ova galaksija dominira sazvežđem Andromede i našom lokalnom galaktičkom grupom. Udaljenost iznosi oko 2.5 miliona svetlosnih godina (merio Edwin Hubble na osnovu sjaja promenljivih tipa cefeida) što u kombinaciji sa njenom prividnom veličinom na nebu daje impresivne razmere.
Pošto o ovom objektu imate zaista mnogo toga da pročitate na netu napomenuću samo da se od poznatih 14 patuljastih galaksija koje orbitiraju oko M31 na ovoj slici vide samo M32 i M110.

Mislim da ako se uzme u obzir da je snimljeno samo 34 snimka po pola minuta na ISO1600 ovaj dinamički raspon nije toliko loš. Naravno, moja lokacija prosto vrvi od svetlosnog zagađenja - stoga je ovo po meni adekvatan rezultat.
Stack i primarna obrada u Irisu, sve ostalo u Photoshopu.