30.07.2009.

CANON I JUPITER


Prvi put kad sam svojevremeno probao da snimam digitalcem Jupiter kroz teleskop dobio sam preeksponiran klip. Ne treba reći da je to i danas problem za sjajne planete kao što je ova. U suštini Canon A560 se tasterom ISO podešava u režimu klipa pa to donekle daje prihvatljiv rezultat. Drugi način da se zatamni sjajan objekat je da se poveća uvećanje :-) pa dok može.
Atmosfera je dozvolila takve egzibicije ma prelepih 1500x (plossl 10mm, 4x optički i 4x digitalni). Znam da će svi reći - zašto digitalni... Jeste da je klip bio prepun šuma i poludelih piksela ali se to stakiranjem dobrim delom izgubilo.

Anyway rekao bih da je ovo maksimum koji mogu izvući s ovim teleskopom i iznad svega digitalcem.
Prva slika je original stack, bez podešavanja. Stack u Registaxu.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/OlDM5N55Jqe2riyfk4TJjw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Sledeće je standardna obrada u PS-u, resize i malo blur. Naravno i curves...


http://picasaweb.google.com/lh/photo/m05WBquxdMznvBWzSSFkYQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Šteta je bilo ne slikati planetu u društvu sa satelitima. S leva na desno su Ganimed, Evropa i Io sa druge strane planete. Registax se malo zbunio pa je duplirao Ganimed ali sam to ručno sredio u PS-u. Sem toga zbog pojedinih vibracija je štošta ispalo oko Jupitera zabrljano ali... PS trpi sve.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/wcGKevJXn_408HgalsKU7g?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sam klip je u drugom slučaju rađen na 360x sa 1400 sličica (u odnosu na 2700 na slici bez satelita) pa nije bilo moguće dobiti bolji Jupiter a da se ujedno vide i sateliti. U suštini obrada je dosta pomogla ali da bi slika bila savršena potreban je i savršen klip.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/DjnULsoGR_sZGEE86NPIyA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

18.07.2009.

JUPITER OPET

Mislim da ima smisla stalno slikati jedan isti objekt jer on pre ili kasnije ispadne vrhunski. Trenutno je od planeta Jupiter u povoljnoj poziciji a ako tome dodate veliki prečnik i izuzetnu sjajnost koja bi i CMOS web kamere mogla da zadovolji - eto standardne mete. U ovom slučaju je korišćen veliki zoom od 12x što daje preko 1100x. To je stvorilo određene probleme: sjajnost je morala da bude na minimumu da bi bio najjače izražen kontrast kod ovakvog objekta a istovremeno se na snimcima razaznaje šum.

Složeno je 2700 frejmova (30 u sekundi) i očekivao sam da to bude neki maksimum zbog brze rotacije planete. Ispostavilo se da je atmosfera usko grlo u sistemu jer je Jupiter iz frejma u frejm menjao oblik. Takođe nisam siguran da je fokus bio potpuno ispravan, prečnik najmanjih detalja na površini drastično odudara od nekih mojih drugih snimaka Jupitera.

Skywatcher 130/900 afokalno plossl 10 i Canon A560; procesirano u Registaxu i PS-u.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/uvxXTwq0Mji32cjebEjQxg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


http://picasaweb.google.com/lh/photo/OsSvZ-p1pM12cYi5DgKTVg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Ispod se nalaze još dva snimka koji su rezultat obrade kraćeg klipa, snimljenog iste večeri (1000 frejmova). Prvo sam se upustio u standardnu obradu u Registaxu i ujednačavanje pixela u PS-u a sledeći snimak je agresivnija obrada preko median, blur, unsharp mask koja nije dala sitnije detalje na površini već veći kontrast i uravnoteženiju sliku bez šuma. Činjenica je da za bolji snimak treba imati bolju kameru a ne bolji teleskop. Sem toga ova grupa snimaka je iz klipa koji je u startu bio podešen na veću osvetljenost.

U toku obrade sateliti su se izgubili kod druge slike, kao što vidite. Zaslužan je opcija curves; idući put to treba selektovati.




Na kraju ovo predstavlja osnovni snimak kome su samo slajderi podešeni u Registaxu:


http://picasaweb.google.com/lh/photo/2FYEsQoJBmdSxqSddRq0OA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

16.07.2009.

LIRA JAŠE LABUDA




Ranije je sazvežđe Lire bilo poznato kao Grifon, đavolska kombinacija lava i ptice. Na ovoj slici se vidi kako Lira preteći stoji iznad Labudove glave tako da treba obratiti pažnju na umetničku kompoziciju a ne na tehničke nedostatke.

A nedostataka ima mnogo manje nego što sam očekivao. U prvom redu tu je koma po rubovima (nije kropovano) ali ima i lošeg fokusa što nije iznenađujuće kod aparata koji koštaju po 150 eura. Problem u obradi je nastao na kraju kad nisam mogao da skinem šum jer NoiseNinja nije našao ni milimetar prostora koji bi služio kao referenca. Tada sam šum ublažavao sa median, vrlo oprezno, i blurom. S obzirom da je originalna slika 3072 x 2304 smanjena na 1024 x 768 muke su donekle smanjene.

Bilo kako bilo originalni stack je poprilično unapređen da bi dao ovakav prikaz, curves u PS-u su više puta dorađivane. Moram da priznam da sam zadovoljan jer je u igri bilo 18x15sec odnosno 4.5 minuta na ISO 1600.

Da, nije tačno da sa 15 sekundi nema pomaka. Vidi se i to sasvim jasno. Stoga je digitalac složen na teleskop i rezultat je bio vrlo prihvatljiv u smislu praćenja.

06.07.2009.

MIZAR I ALKOHOL

Nisam imao šta da radim, nisam hteo da odem do grada i da se napijem pa sam rešio da ostanem kući i nešto posmatram. Vreme je bilo nikakvo za osmatranje, vlaga na sve strane i neki tanki oblaci kroz koje je i pun Mesec bilo nemoguće posmatrati a kamoli slikati. Okrenuo sam se Mizaru i njegovom pratiocu koji su na 90x dobro ispunjavali vidno polje (to je i najbolje uvećanje za taj višestruki sistem) i to je ostalo zabeleženo na klipu.
Kropovanje osnovne zvezde, tj samog Mizara je dalo neke zanimljive fenomene. Prvo boja koja se uopšte nije razlikovala kod obe zvezde; obe su delovale plavo samo što je postojala razlika u magnitudi. Kasnije sam proverio i saznao da se zaista ne razlikuju a to sam isprva pripisivao hromatskoj aberaciji i lošoj vidljivosti.



Na drugom cropu koji predstavlja zaista iživljavanje jer je u nivou pogleda kroz (koji?!) teleskop na 4500x vidi se da optika zaista ne zalužuje takvo maltretiranje. Primetne su naznake loše kolimacije ali u svakom pojedinačnom frejmu toga nema. Zaključio sam da je Registax bio više zbunjen od mene; jedini način da sa njim stakirate dvojnu je da stavite ogroman kvadrat zvani alignbox. Kod manjih on izvodi parodiju na proces stakiranja.
Sledeće što se da zapaziti je da je prečnik obe zvezde po 4-5 sekundi što je nedopustivo. Sa tim ću sutra malo da vidim Neptun... Opet sam prizvao u pomoć razgledanje frejmova i setio se da je kropovanje iznosilo za faktor oko 50 što je obesmislilo bilo kakav dalji zaključak. Na rezoluciji 640x480 i originalnih 90x bez optičkog zuma takav crop je svakako detaljna inspekcija svih mogućih napravljenih grešaka. A svakako da je prvenstveno obrada najvećim delom odgovorna za nepravilan oblik zvezda.




http://picasaweb.google.com/lh/photo/q1kiKbycYKsRjxCwllDzNg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink


Zaključak: 450 frejmova u Registaxu, Canon A560, plossl 10mm i 130/900 newton koji još nije za bacanje. Trebalo je samo staviti 4x optički.
Uzimajući u obzir činjenicu da je sve snimljeno sa 30 frejmova u sekundi jasno je zašto je dobrim delom preskočena atmosfera. Međutim to me je onemogućilo da primetim još jednog člana sistema koji sa Mizarom i Alkorom čini trougao. Dotični je osme magnitude. Dole je slika na 150x gde se vide dvojni Mizar i Alkor; koma je evidentna kod Mizara i pratioca. Upotrebljeno oko 700 frejmova sa istim podešenjima izuzev optičkog zuma 1.7




05.07.2009.

M29


U centru labudovog krsta se nalazi zvezda Sadr. Reč je o jednom od svakako najlepših sazvežđa tako da nema greške oko snalaženja čak i kod totalnih početnika. U principu ako nađete Sadr našli ste i M29 koji je ovih dana oko ponoći na 4h od svetle zvezde, udaljena oko pola vidnog polja dvogleda. Naravno da je bolje da isti objekat posmatrate teleskopom jer će vam se ukazati mnogo više od svetle mrljice koju isporučuju dvogledi. Tačnije, videćete jednu od najsimetričnijih struktura u svemiru kad su u pitanju otvorena zvezdana jata.
Na malom uvećanju (ispod 50x) možete se diviti nečemu što liči na televizor ili robota, kako hoćete, a na većem (100x i preko) sem 8 najsjajnijih zvezda možete potražiti još neke. Najsjajnija osmorka je između 8.5 i 11 magnitude tako da sam ja najčešće u stanju da vidim još 3 ili 4 koje su oko 12 magnitude.
Ovo sam pratio ručno, 4 slike po 10sec stakirane u DeepSkyStackeru, malo doterivanje u PS i malo odstranjen šum u NoiseNinja. U suštini obrada nije narušila strukturu slike a najbitnije je da je to ispalo upotrebljivo. Vidi se da fokus nije baš bio perfektan (ali nisam ni ja) kao i da je praćenje daleko od potrebnog za dobru astrofotografiju. To se naročito vidi na obodu cele slike (ovo je crop) gde jednostavno DSS nije mogao sve da složi pa sam dobio gomilu dvojnih zvezda, digitalno dvojnih, naravno...
Za bolji rezultat mi je potrebno nekoliko desetina slika na ISO 400 a pošto ja za to treba da stojim satima može i ISO 1600 da posluži. Mislim da bi i sa ISO 400 mogle da se registruju zvezde oko 13 magnitude koje se ovde bez problema vide.
Inače slikano je 2-3 dana pre punog Meseca u uslovima visoke vlažnosti i smanjene transparencije. To je objašnjenje za činjenicu da aparat normalno može da skoči i ispod 14mag a na ovoj slici se to ne vidi.



Canon A560, Skywatcher 130/900, plossl 25mm