21.06.2009.

LAGUNA NEBULA

Nisko na jugu, negde oko 20 stepeni visine u najpovoljnijoj poziciji našla se M8 Laguna. To je objekt koji već duže vremena čekam da snimam jer je prilično velika, sjajna i lepa. Reklo bi se da je zahvalna čak i za kompakte kao što je Canon A560.
Posle standardnih peripetija oko praćenja (odbacivao sam oko 90% snimaka) ovde je jedna neobrađena fotka na 15 sec ISO 1600.
http://picasaweb.google.com/lh/photo/IvR8PyFKsKDC3k9-Tew-aQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Stack od 4 takve fotke je rađen u DeepSkyStackeru, debelo uravnotežen šum u NoiseNinja (bio sam uporan) a ostatak u Photoshopu. I jeste, varao sam! Selektovan je sektor nebule da bi nebo bilo najminimalnije zatamnjeno (-1) i ujednačeno zbog tamnih pruga. Tako da ovde vidite ukupnu ekspoziciju od jednog minuta što mislim da i nije loše na nekih manje od 20 stepeni visine.

19.06.2009.

MALO BOLJI JUPITER

Svi znamo da kad se koristi digitalac sa digitalnim zumom to daje primetan pad kvaliteta slike. U ovom slučaju sam koristio 9.6x (4x optički i 5.6x digitalni) jer je atmosfera bila izuzetno stabilna i najveći deo vremena se mirne duše na displeju videla struktura planete. Sve je snimljeno na 30 fps sa maksimalno smanjenim podešenjem brightness jer je Jupiter već bio na oko 30 stepeni. Složeno je oko 700 frejmova u Registaxu a ostalo (median, gaussian blur, color i curves) u Photoshopu. Videla se i kolekcija satelita ali mi to nije bilo bitno ovog puta – efektivno uvećanje je iznosilo 864x; naravno da je tu nemoguće uglaviti bilo koji satelit. Struktura na gornjoj desnoj ivici planete najverovatnije nije satelit jer sam to viđao i na nekim drugim snimcima – mada ne mogu to da isključim. Moguće da je neka vrsta artefakta čipa ili neka vrsta odsjaja. Prva slika je original izašao iz Registaxa.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/PcYxe0BEwh88zw73QRWMhw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Ovo je finalni proizvod posle Photoshopa:


09.06.2009.

KRATKO I JASNO: M57 NA BRZAKA

Pored drugih ciljeva sinoć sam rešio da pogledam i M57. Uprkos punom Mesecu videla se dobro, praćenje nikad bolje a i digitalac je sarađivao dajući izuzetno svetle slike. Očekivao sam da visoka spoljna temperatura od bar 20 stepeni napravi šum ali to se nije primećivalo toliko koliko sam očekivao. Znači 4 slike po 15 sekundi na ISO 1600 obrađene dobro u NoiseNinja a zatim malo dorađene u Photoshopu. Uopšte nisam hteo da se udubljujem u neku oštru obradu tako da se dve centralne zvezde ne vide (a i čudno bi bilo na ukupnoj ekspoziciji od jednog minuta) jer sam hteo koliko mogu da ubijem šum; ne da izvlačim hablovske nijanse.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/emubQvReJne3hD9-qtGjzQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

KAZAČOK

I kao što sam razmatrao dilemu za Mesec klip ili fotos, i kod dvojnih zvezda može da se postavi isto pitanje: šta je bolje. Odgovor na to je najbolje dati u slikama. U oba slučaja na repertoaru su bile Epsylon Lyrae, dva prelepa para dvojnih sistema. Seeing je bio za sliku povremeno dobar a za klip je bio slabiji – takoreći statistički prosek.
Za sliku je karakteristično da je odabrana jedna od desetak; jedna sekunda na ISO 400. To je dovoljno za sve četiri zvezde koje se kreću između 5 i 6 magnitude; da je razlika veća bila bi veće i moje mučenje u postupku obrade. Klip je maksimalno osvetljen i iskusno postavljen na 15 fps umesto uobičajenih 30.
Na slici vidimo levi par koji se čini efikasno razdvojenim i oko toga nema dileme. Uočava se boja a čak bi i razmak mogao da bude procenjivan, doduše uz ogroman rizik od greške. To je Eps 2 Lyrae gde je glavna zvezda 5.2 a pratioc 5.61mag – udaljenost je 2.5 ugaonih sekundi. Par dole desno je naravno Eps 1 sa magnitudama 5.0 i 6.1 i separacijom 2.7 sekundi. To što je taj par lošije razdvojen ranije sam smatrao limitom teleskopa i atmosfere ali je zapravo samo turbulencija u atmosferi u pitanju; naprosto se Eps 1 nije nasmešio za slikanje.











Ovo dole je stack sastavljen od 812 frejmova sa nešto manje saradnje od strane atmosfere. Tu se vide iste zvezde ali u obrnutim ulogama, Epsylon 2 sistem je školski razdvojen (što je i logično jer su udaljenije jedna od druge) dok levi par igra žmurke. Hvala od srca Coru Berrevoetsu.










Objašnjenje mi nije odmah palo napamet ali je vrlo logično kad se pogleda klip. Svo vreme parovi su manje-više razdvojeni ali su pozicije zvezda nejasne. Zbog atmosfere izgleda kao da brzo kruže jedna oko druge, pomeraju se pa i sudaraju (definicija kazačoka posle litra vodke) tako da je i siroti Registax imao problema da sve to uklopi. Naravno da je na slici ono što je statistički gledano najverovatnije ali to nije to. Evidentno je da treba više pažnje posvetiti efektu atmosfere na posmatranje ali šta ću kad volim da iskoristim svako vedro veče. Druga slika je obrađena da daje negde oko 430x što umnogome objašnjava efekte turbulencije.
Dole je isto to rađeno u DeepSkyStackeru sa SigmaClipping podešenjem - hvala Hrast-u na sugestiji.


06.06.2009.

RANI RADOVI SATURNA

Red je da počnem i sa malo boljom obradom snimaka Saturna koji su rađeni pre nekoliko meseci. Kada se malo bolje odradi sve u Registaxu 5 i u Photoshopu primetan je napredak u obradi. Uzimajući sve okolnosti nesavršenosti teleskopa i digitalca (koji jedva registruje Saturn na većem uvećanju, pošto je isti dosta taman) mislim da ovo nije daleko od maksimuma ove kombinacije opreme. Koristio sam klip bez praćenja (rekoh, rani radovi) gde je 590 frejmova ukupno odrađeno s tim što je uz plossl 10mm i optički zum 4x korišćen i digitalni zum pa je snimano na uvećanju od 700-900x. To rezultuje tamnom i prepunom šuma slikom tako da Registax nije mogao da se slajderima nagazi do daske.
Nema veze; i ovako je snimak puno bolji od onog što sam očekivao.



http://picasaweb.google.com/lh/photo/OmdUHCXq3vvYnufqdIsJKQ?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sledeće je Saturn rađen u B/W tehnici jer sam pomislio da će matrica Canona bolje registrovati detalje ako svi pixeli budu radili isti posao. Tj. B/W. Izgleda da sam se prešao.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/QrIMBRPKKYzgUcwZMR2Uiw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Ovo dole je potez očajnika na samom početku bavljenja Saturnom; 201 jpeg sličica izvađena iz klipa i stakirana ručno u Registaxu s namerom da ih složim preciznije. U tome sam uspeo ali je koštalo đavo ipo vremena.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/fX4g76iDBHVv7KVcPI-lHA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Što se tiče podešavanja klipa na PowerShot A560 najbolja kombinacija je balans staviti na cloudy a pritiskom na taster ISO slajder dovesti na najsvetlije. Kod Saturna nema smisla ići na 30 fps pa ostaje 15. Što se tiče zuma tu ko koliko hoće; premda ako u pogon stavite i optički i digitalni biće previše šuma i muka u obradi.

04.06.2009.

ZA IZBEGAVANJE

Mnogi su mi savetovali da sa ovom opremom izbegavam deepsky (valjda da se ne razočaram i ne dignem ruke) i da slikam isključivo Mesec i planete. Mogu vam reći da Canon Powerhot A560 spektakularno registruje Omega nebulu u odnosu na svoju klasu ali o tom – po tom. Ne briljira na galaksijama i to je očekivano ali ovde imam par fotosa M13 koje je verovatno najfotogeničnije globularno jato.
Odabrao sam 22 slike sa najboljim praćenjem ali se DeepSky Stacker opredelio da radi sa samo njih deset koje su dole stakirane. Mala podešavanja kontrasta u samom Stackeru.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/MAjpy3x9TKZsYU39VfD5Gg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sledeća slika je agresivno uklanjanje šuma u Photoshopu pošto Noise Ninja nije dao dovoljno dobar rezultat. Svi light frejmovi su zapravo tretirani u Noise Ninja ali to nije bilo dovoljno za finalnu sliku. Prilikom skidanja šuma skinuto je i dosta zvezda granične magnitude na periferiji jezgra što je moguće uporediti sa prethodnom slikom.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/_46GU0LQLlLib9Ttl45r5w?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Ovo je crop iste slike a na njoj je evidentno da oblik zvezda ne odgovara realnosti. Reč je o greškama u praćenju i komi teleskopa, na šta sam se unapred bio spremio. Još da napomenem da je na mnogim light frejmovima bila prisutna predivna zelenkasta boja jezgra ali se ona prilikom torture izgubila nažalost.
Skywatcher 130/900, Canon A560, 10x15 sec na ISO 1600.

http://picasaweb.google.com/lh/photo/ow0NfnSFkJhUBYoqPLWIdA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

LEPOTE JUŽNOG NEBA: GLOBULARNA JATA

Jedna od najinteresantnijih pojava u našoj Galaksiji, tačnije u sfernom halou koji obavija Galaksiju su zbijena jata, odnosno globularni klasteri. Procena je da ih ima ispod par stotina i evidentno je da sve te zvezde na okupu drži gravitacija. Predstavljaju skoro homogenu grupu starih zvezda i to je njihova osnovna razlika u odnosu na patuljaste galaksije: u globularnim jatima nema rađanja novih zvezda. Od nekoliko teorija o postanku najdraža mi je ona po kojoj globulari nastaju od jezgra manjih galaksija koje je naša galaksija progutala.
U predelima u kojima mi živimo sazvežđe Škorpije na primer nikada ne postiže neku veliku visinu da bi bilo posmatrano sa minimalnim uticajem atmosfere odnosno refrakcije. Dosta objekata koji izgledaju prilično fascinantno se nalazi na toj strani neba i sve se to može posmatrati relativno malim amaterskim instrumentom pogotovu u letnjim mesecima. Moje viđenje sjajnijih Messier objekata (u ovom slučaju globularnih jata) koji se mogu posmatrati i iz neke umereno osvetljene gradske sredine je pred vama. Uglavnom jata na početku spadaju u sazvežđe Ophiucus koje možda i nije najspektakularnije ali je sigurno najbogatije onim objektima koje mogu posmatrati i totalni početnici sa manjim refraktorima. Kasnije naravno idu i nekoliko krunskih objekata bez kojih nema priče. Početnicima zapravo je i namenjen ovaj prikaz globularnih čudesa na jugu, mada je minimalna apertura za viđenje većine stvari o kojima pričam refraktor 100 mm odnosno njutn 130-150 mm.
Jedan savet: sačekajte da svi objekti budu na najvišoj mogućoj visini, zapravo tačno na jugu.
M5 – lepo se razlučuje. Spektakularniji, sjajniji i lepši u malom teleskopu od M13. Gomila zvezda se razlučuje po obodima gde se zapaža prilična gustina. Slobodno pustite uvećanje do daske! Ukoliko nije vrlo nisko na nebu moguće je i manjim teleskopom pronaći pojedinačne zvezdice od kojih su najsjajnije 11 magnitude; to znači da i vlasnici manjih refraktora imaju razlog za veselje. Kada bi smo sagledali pravu veličinu ovog objekta (samo na astrofotografiji) videlo bi se da je upola manjeg prečnika od Meseca.
M12 – veliki i sjajan objekt. U manjim teleskopima i na manjem uvećanju u kombinaciji sa lošim uslovima liči na kometu. Istočna strana je bogatija zvezdama koje se vide pojedinačno i koje su razvučene na manjem prostoru. Oblik nije klasično globularan a ni kompresija jezgra nije dovoljno izražena ali baš zbog toga ovo globularno jato spada u jedan od interesantnijih ciljeva. Uvećanja od 90 i 180x pokazuju sasvim dobro razlučivanje pojedinih (pogotovu perifernih) članova ovog skupa koji je 6.6 magnitude.
Na pola puta između M12 i Yed prior/posterior u Ophiucusu se nalazi interesantnta optička varka. Zvezde su kroz prostor nešto veći od jednog stepena poređane u jednoj liniji; izbrojao sam ih 8-9. Magnituda 8-12, znači vide se u ogromnoj većini amaterskih instrumenata.
M14 – za ovo treba bar 200mm. Kod manjih instrumenata se vidi ono što bi Messier rekao „maglina bez zvezda“. Zapravo zvezde su tu, samo su ispod 14 mag i prilično su nagurane u ovaj lepi globularni klaster sa sjajnim jezgrom. Prelaz između jezgra i periferije je tako pravilan i simetričan da podseća na Rembranta.
M107 – objekt slabijeg sjaja od prethodnih (8.1 mag) razvučen na, za zbijena jata uobičajenih tačno 10 minuta koji je na manjem uvećanju i u uslovima umerenog LP-a moguće i prevideti. Najlakše je naći Zeta Ophiucus koja je 2.5 mag pa 3 stepena dole. U manjim instrumentima takođe ostavlja utisak magline bez zvezda.
M4 - jedan od nezaboravnih objekata. S obzirom da je dosta nisko i da trpi uticaj atmosfere i za vreme najboljih noći vrlo je verovatno da će izgledati kao mala i vrlo svetla mrljica. Zapravo je jedan od vizuelno največih klastera; prostire se na herojskih 26 minuta tj za 20% je manji od Meseca. Naravno da samo vlasnici gigantskih dobsona mogu uživati u punom pogledu na to čudo jer se u nekom refraktoru od recimo 80mm može videti upadljivo svetlo jezgro i nešto njegove okoline. Generalno ostavlja zbog toga utisak malog ali izuzetno sjajnog klastera. Sa aperturama iznad 120mm potražite desetak zvezda koje su raspoređene u liniji, u zavisnosti od rotacije tubusa kod njutna kod mene su bile skoro horizontalno. Svakako da je premija razlučiti svih desetak ali se vide zrakaste linije od jezgra i moguće je sa npr 130mm donekle nazreti ekstremno zbijenu strukturu jezgra zbog čega redovno poželim da živim malo južnije. Uzmite u obzir da krajem maja ovo čudo od klastera obično postiže 10-15 stepeni visine na jugu.
M80 – pet stepeni severozapadno od Antaresa možete videti malo i neugledno jato za koje se zna da je poprilično gusto zbijeno. Razlučiti pojedine elemente ovog skupa sa manjom aperturom je nemoguće što ne znači da ga treba izbegavati. Nešto niži položaj na nebu govori da najsjajnije zvezde ovog globulara koje su 14 magnitude traže 8-10“ ali nama sa manjim kalibrom ostaje nešto svetlije jezgro i pravilno razmazana mrljica skoro idealnog kružnog oblika.
M53 – zbijeno jato koje se nalazi na 1 stepen severno od Diadem, tj Alpha Comae. Samo jato je umerene veličine, 12.5 minuta što garantuje doživljaj na većem uvećanju. Inače je 7.7 magnitude i ima jezgro koje je značajno sjajnije od periferije. Pojedinačne zvezde ovog skupa se vide pod povoljnim uslovima jer su ispod 12 magnitude. Konkretno meni je zapala za oko jedna na 8h na ivici jezgra; zvezdice na periferiji se ipak teže razaznaju uobičajenim instrumentima. Danas je opšteprihvaćeno da se M53 svrstava u iregularne globulare mada se određena nepravilnost u jezgru nazire i prosečnim instrumentom 100-150mm. Uglavnom se to vidi kao zrakasto širenje jezgra.
Ovo je interesantan objekat ne zbog lakoće nalaženja (dovoljno je naći A Comae) već i zato što možete dobro da testirate sebe, teleskop i vremenske uslove na još jedan način. Negde oko 1 stepen istočno je NGC 5053, malo manje globularno jato ali dosta tamnije. Najčešće mogu samo da ga konstatujem i to ne uvek. Površinski sjaj je dosta nizak a najsvetlija članica pojedinačno je ispod 15 magnitude. Reklo bi se da je to objekat za teleskop od 10 inča.
M13 – etalon zvezdanih jata po većini amaterskih astronoma. Dovoljno je reći da klaster nosi ime po Herkulesu i to je dovoljno za poštovanje. A tu je i činjenica da ogromna većina globularnih jata ne izgleda ni približno spektakularno u amaterskom teleskopu, kao i činjenica da je najlakše jato za razdvajanje (disoluciju) na pojedinačne zvezde skupa. Konkretno ja M13 kada posmatram u zenitu mogu da razdvojim 3-5 sjajnijih zvezda u samom jezgru (tako je, zvezde su sjajnije od jezgra i nalaze se ispred njega) kao i nekoliko desetina do stotinu oko jezgra, pod povoljnim uslovima. Na najmanjem uvećanju disolucija je jako teška i u principu tu veća uvećanja daju bolje rezultate.
Jato je sjajno (5.9 mag) i u principu bi trebalo da bude vidljivo i u najmanjem instrumentu kineske industrije, takoreći u malo boljem tražiocu. Zapravo, pod povoljnim uslovima vam je dovoljno i golo oko.
M92 – globularno jato takođe u Herkulesu koje je dosta manjeg prividnog prečnika od M13. Ali je zato sjajnije i njegovo jezgro je naglašenije zrnaste strukture. Razdvajanje pojedinačnih zvezda je teže; ovde je moguće videti par u jezgru sa prosečnim teleskopom a ako imate nedovoljno oštru atmosferu posmatranje periferije skupa može dati interesantan fenomen. Kako se pojedinačne zvezde naizmenično bolje i slabije vide tako se pale odnosno gase na različitim mestima u jatu. To podseća na novogodišnju jelku i znači da je teleskop blizu granice svog kapaciteta ali atmosfera je ipak uzrok ovog fenomena. Najsjajnije zvezde skupa su 12 magnitude.
Lord Rose je pre nešto više od jednog veka video čak i spiralnu strukturu unutar jata premda astrofotografije mu daju za pravo samo uz upotrebu mašte.
M56 – svrstava se u globularna jata reativno nepravilnog oblika a dovoljan je jedan pogled kroz teleskop da bi se ustanovilo zašto. Jato slabijeg sjaja od prethodnih (8.3 mag) i nešto manjeg prečnika a položaj na rubu Mlečnog Puta je odgovoran za spektakularan pogled na manjem uvećanju, kad stotinak zvezda koje nemaju veze sa jatom ispune pogled. Za razdvajanje ovog jata poželjan je 200mm teleskop jer su manji teleskopi na muci da prikažu uopšte i razdvoje članice od kojih je najsjajnija ispod 11 magnitude. Na papiru to i nije mnogo ali ja sam redovno imao problema da razdvojim članice a moj 130mm je deklarisan na ispod 13 mag.

Na slici dole je približna slika jata M13 na malom uvećanju koje možete očekivati od teleskopa Njutn 130-150mm odnosno refraktora 100-120mm.
Vedro nebo...


http://picasaweb.google.com/lh/photo/gE5d3eu2ZlzrfrCOg08ZEA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

02.06.2009.

FOTKE MESECA: TANGENCIJALNI UDARI

U principu Mesec i planete najbolje rezultate daju klipom sa web ili neke druge kamere mada mnogi preferiraju i dalje slikanje Meseca. Svojevremeno su profesionalne observatorije samo to mogle da rade, stakiranje sedamdesetih godina je postojalo ali je bilo krajnje nepredvidivih efekata (mislim na sumiranje slika na filmovima, ne na tadašnjim kompjuterima). Danas se skoro isklučivo radi stakiranje mada i dalje postoje oblasti gde fotosi Meseca imaju svoju primenu.
U prvom redu tu su slike celog Meseca ili jedne njegove polovine. To se najčešće radi DSLR aparatima koji imaju superiornu rezoluciju u odnosu na webcam. Sem toga to je i jedini način na koji vlasnici DSLR-a mogu slikati – danas se stidljivo pojavljuju noviji SLR aparati koji mogu da snimaju klip. Prednost slikanja je u tome što same parametre možete u nedogled podešavati.
Drugi razlog može biti dobar teleskop sa ekstremno stabilnom atmosferom. U tom slučaju klip rezolucije 640x480 ustupa mesto jednoj jedinoj slici od 10 Mpix koja definitivno daje mogućnost registrovanja detalja manjeg prečnika na Mesecu, podrazumevajući da ste slikali parfokalno sa optičkim zumom. To je donekle moguće kompenzovati promenom žižne daljine web kamere ali to zahteva custom made ili druge adaptere tako da trka može biti izjednačena. U svakom slučaju za slike kratera rezolucije jednog kilometra morate da imate dobar 200mm njutn i prilično da se namučite oko velike žižne daljine da bi slika uopšte stala u 640x480. I to ako meteorolozi daju saglastost...
Stakiranje nekoliko slika Meseca visoke rezolucije je moguće ali u praksi retko kad daje odlične rezultate. Umesto toga često pokušavam da od jedne jedine bistre slike izvučem maksimum. Naravno da sam sveukupno lepše i kontrastnije slike dobijao stakiranjem klipa u Registaxu ali i fotos ima svojih čari.
Najbolja od nekoliko slika je rađena isključivo u Photoshopu (curves, exposure, smart blur, unsharp mask...) na kojoj se vidi prostor gde se graniči Mare Imbrium sa tamošnjim Alpima. Dole se vidi Vales Alpes u dužini od 130km čije poreklo predstavlja pravolinijski tangencijalni pad meteora. Ivice doline su uzdignute i zasad nije izračunata njihova visina a karakteristično je da na ravnom dnu doline potok lave napravio još jednu dolinu širine 700m. E to već nisam bio u prilici da registrujem!
Bez kropovanja, 4x optički i plossl 10mm, odnosno oko 360x.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/n5gIupmrpvsqKpRiicD0Sg?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

Sledeće je takođe pravoliniski udar Rupes Recta koji se nalazi na istoku Mare Nubiuma (desno na slici). Dužina pada je 114km a dubina izuzetnih 300m što je moguće videti kao impresivnu senku zahvaljujući kosim sunčevim zracima. Na severu (dole na slici) formacija povezuje mali krater Thebit D prečnika 5km i planinu na jugu. Obe formacije se vide na slici. Niko pojma nema da li je planina sigurno bila tu u vreme pada ali predpostavljam da nije.
Nagib Rupes Recta je 30-40 stepeni i delimično je pokrivena svetlijim materijalom pa to može dati kontrast i kad padina nije koso osvetljena. Dovoljan je refraktor 50mm da ovo vidite u fazi Meseca kao na slici, tačnije dan posle prve četvrtine.


http://picasaweb.google.com/lh/photo/6xsplrCIRuiWxR-PmCNZPw?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink

http://picasaweb.google.com/lh/photo/pAEXRqr73UPLa56LQJ4thA?authkey=Gv1sRgCP6cx_DEnvy4bQ&feat=directlink